Ti rizici nisu nimalo naivni i uključuju, između ostalog, dijabetes i insulinsku rezistenciju, ali je ogroman i rizik po srčane tegobe koje u krajnjoj liniji dovode do srčanog udara.
Neuredan životni stil najodgovorniji je za metabolički sindrom. Ukoliko se ne krećete dovoljno, jedete masnu i/ili hranu prepunu rafinisanog šećera, nedovoljno spavate, izlažete se stresu i preterano konzumirate alkohol, u velikom ste riziku od metaboličkog sindroma.
Najpre, metabolički sindrom endrokrinolozi neretko povezuju s gojaznošću jer se ogleda i u prevelikom obimu struka i parametrima koji ukazuju da je osoba preterane telesne težine. Ali, osoba ne mora da bude gojazna da bi imala metabolički sindrom jer nezdravi životni stil ne dovodi svakog pojedinca do viška kilograma.
Zato je bitno naglasiti da je ogroman rizik od dijabetesa, odnosno šećerne bolesti, koja je prisutna i kod onih s normalnom telesnom težinom. Ono što internisti posmatraju su vaši rezultati prekopotrebnih analiza, koje treba i redovno da radite kako biste prevenirali oboljenja.
Insulinska rezistencija i hipertenzija često se pominju kad govorimo o metaboličkom sindromu.
Ukoliko konzumirate više šećera od količine koju može da reguliše ispušteni insulin u vašem organizmu, govorimo o poremećaju koji dovodi do dijabetesa i svih pratećih muka ovog oboljenja, jednog od najznačajnijih u 21. veku.
Kardiovaskularna oboljenja jedna su od najčešćih razloga za hospitalizaciju u Vojvodini, a odnose i veliki broj života. Faktor koji doprinosi bolesti srca je životni stil koji, ukoliko se ne zasniva na dosta aktivnosti, smanjenju stresa, adekvatnom snu i ujednačenom režimu ishrane, dovodi do komplikacija koje nadalje moraju da leče internisti.
Detaljnije o insulinskoj rezistenciji
Pre više od 30 godina, dokazano je da je udružena gojaznost centralnog tipa, zajedno sa nepovoljnim lipidnim profilom (povišeni trigliceridi i loš holesterol, snižen dobar holesterol), graničnim vrednostima šećera i krvnog pritiska udruženo sa značajno povećanim rizikom za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, povišenim krvnim pritiskom i šećernom bolesti, a sve više i sa nastankom karcinoma (kod žena dojke i grlića, kod muškaraca prostate i debelog creva).
U osnovi same gojaznosti i svih navedenih komplikacija stoji početni metabolički poremećaj koji nazivamo insulinska rezistencija, kaže dr Blaženko Vuković.
To je stanje koje nastaje kao rezultat smanjene fizičke aktivnosti, neadekvatne (po kvalitetu i kvantitetu) ishrane, uz genetsku predispoziciju, a u značajnoj meri doprinose stres i pušenje.
Insulinska rezistencija je bez simptoma u samom početku, da bi se u kasnijim fazama mogla manifestovati kao stalan osećaj gladi (bilo odmah ili dva do četiri sata iza obroka, nekad noću) i umora, posebno nakon obroka. Ponekad je prati slaba koncentracija.
Prvo što se primećuje je porast telesne mase, posebno u predelu stomaka (centralna gojaznost) i ono je marker insulinske rezistencije zajedno sa granično povišenim pritiskom, blago povišenim šećerom ujutro, uz snižen dobar holesterol, često povišeni trigliceridi.
Insulinska rezistencija nije bolest, ali predstavlja veoma značajno povišen rizik za nastanak povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, kardiovaskularnih obolenja i karcinoma.
"Često nalazimo "masnu jetru" sa povišenim enzimima koje reprezentuje oštećenje i rizik za nastanak ciroze ili hepatocelularnog karcinoma. Dakle, ukoliko postoji podatak da postoji gojaznost, šećerna ili kardiovaskularna bolest u porodici, ukoliko ste gojazni, ukoliko postoji granično povišen pritisak, u lipidnom profilu snižen HDL i povišeni trigliceridi, granično povišen šećer (GUK ≥ 5,6 mmol/l), neophodno je uraditi procenu stepena insulinske rezistencije (test opterećenja glukozom sa određivanjem glikemije i insulina), određivanje lipidnog statusa uz klinički endokrinološki pregled kako bi se utvrdila procena rizika za razvoj oboljenja koja proističu iz insulinske rezistencije", navodi dr Vuković iz Poliklinike "Cardios".
Šta ukoliko imate tegobe ili sumnjate na njih?
Najbolja odluka koju možete da učinite je da se konsultujete sa internistom, odnosno sa endokrinologom.
Specijalisti koji odlično poznaju rad i poremećaj rada žlezda najveći su vam saradnici na putu ka ozdravljenju.
Endrokrinolog će zatražiti potrebne analize i, na osnovu dobijenih rezultata, odrediti terapiju koja je najbolja za vaš individualni slučaj. Kao i svaka bolest, i metabolički sindrom tretira se individualno i uz dužnu pažnju lekara.
Takvu pažnju, uz najbolje uslove u Novom Sadu, dobijate u novosadskoj Poliklinici
"Cardios". Ova ustanova odnedavno se nalazi na novoj, savremenoj i većoj lokaciji, na uglu Futoške i Ulice Mikole Kočiša, ulaz iz Mikole Kočiša.
U "Cardiosu" će vas primiti najbolji endokrinolozi na čelu sa dr sci. med. Blaženkom Vukovićem i dr med. Danijelom Đekićem i predočiti vam kompletan plan lečenja.
Saslušaće vas i dati svoje stručne ocene, uz postepeno vođenje kroz ceo proces - bilo da je potrebno izgubiti na kilaži, uzimati određenu terapiju za regulisanje nekog stanja ili raditi na smanjenju stresa.
Detaljne informacije o poliklinici i njenom timu stručnjaka saznajte na zvaničnom sajtu
OVDE, pozovite 065/27-000-31 ili dođite lično.
.jpg "KVIZ: Otkrijte šta ne znate o Novom Sadu")
