U Novom Sadu danas premijera filma o Milevi Ajnštajn

Novosađani će danas prvi u Srbiji moći da pogledaju premijeru igrano-dokumentarnog filma Miloša Jovanovića "Frau Ajnštajn" koji govori o poslednjim danima života Mileve Ajnštajn i nemogućnostima da se rekonstruiše i revalorizije njen život i rad.

U ulozi Mileve Ajnštajn je Anica Dobra. Predstavljen je intimni dnevnik čije se stranice listaju u poslednjim danima života Ajnštajnove velike ljubavi.

- Iako smo kao nacija skloni da Milevi pripišemo daleko veće zasluge nego što to možemo da dokažemo, film se ne bavi nagađanjima o njenom naučnom doprinosu delu Alberta Ajnštajna. Ono što je tema ovog filma je velika ljubav dva blistava uma, dvoje ljudi koji su iz te velike ljubavi napravili veliko naučno delo. Delo potpisuje Albert, ali ne možemo pobeći ni od činjenice da su njegova najvažnija naučna dela nastala u vreme kada je živeo i radio sa Milevom - kazao je gostujući na Radiju 021 Jovanović.

- Mileva Marić, koja se ceo život ustvari potpisivala kao Ajnštajn, jedna je od omiljenih novosadskih tema pa će verovatno svaki gledalac imati neko svoje vidjenje o njoj. Međutim, ono što niko ne može da pobije je upravo velika ljubav dvoje ljudi i Mileva kroz ceo film brani tu ljubav - kaže Jovanović.

- Njihov susret je ličio na kosmički prasak. Nije se Albert zaljubio u nju jer je bila jedina žena na fakultetu. On njoj piše ovako: "Onaj koji okusio slobodu ne može da podnese više lance. Kako sam srećan što sam u tebi našao ličnost koja mi je ravna, jaka i nezavisna kao što sam i ja sam. Bez tebe ja sam sa sobom - navodi Jovanović i dodaje: Ova žena zaslužuje pošten film, a ne moje ulagivanje nacionalnoj mitomaniji. Siguran sam, da je kojim slučajem živa, da bi njen odgovor na pitanje ko je Albert, ona opet rekla: On je ljubav mog života".

- Film takođe pokazuje našu želju da budemo deo velikog sveta, ali i ogledalo naših nemogućnosti. Oivičeni konzervativnim stegama, neobrazovanjem, religijom, samoljubivošću i zavidnošću nekako nam uvek fali još tih nekoliko koraka da zakoračimo u veliki svet - kaže Miloš Jovanović i dodaje da imamo nacionalni hobi da mistifikujemo i stvaramo legende od poluistina. - Kopamo svoje rane, pa ih onda zalivamo ljutom rakijom - objašnjava Jovanović u intervjuu za Radio 021.

Film ima dve narativne linije: poslednji dani njenog života (igrani deo) i današnja svedočanstva ljudi koji su pokušali da rekonstruišu njen život, razna udruženja koja nose njeno ime, razgovori sa rodbinom, stanovnicima mesta u kojima je ona živela i školovala se (dokumentarni deo). Sniman je proteklih meseci na blizu 90 lokacija u Srbiji, Mađarskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini na nemačko - srpsko - mađarsko - češkom jeziku, a Anica Dobra glumi na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku.

Scenario potpisuju Miloš Jovanović i Aleksandra Pleskonjić, dok je muziku komponovao Rambo Amadeus.
Premijera projekcije "Frau Ajnštajn" u Kulturnom centru Novog Sada je u 20h, a odmah potom sledi i druga projekcija od 21.30h.

Ukratko o Milevi Ajnštajn, rođenoj Marić

Rođena je 1875. godine u Titelu. Pri rodjenju joj je iščašen kuk pa je ostala sa jednom kraćom nogom. Odrasla je u Kaću, a potom se porodica preselila u Novi Sad. Živela je i u Rumi i Šapcu, srednju školu završava u Sremskoj Mitrovici, potom odlazi u Zagreb, a kasnije i na studije u Cirih.

Tamo upoznaje četiri godine mlađeg Alberta.

Imali su troje dece. Prvo dete, vanbračnu devojčicu, Milevin otac dao je na usvajanje i od tada je majka više nikada nije videla, a Albert nikada. Devojčica je kao mala obolela od šarlaha i danas se ne zna da li je umrla.

Potom su se Albert i Mileva venčali i dobili još dva dečaka, jedan je kasnije oboleo od šizofrenije.

Njihovom braku protivili su se Albertovi roditelji, posebno majka, jer Mileva nije bila Jevrejka i bila je starija. U braku su bili 16 godina, ali se Mileva do kraja svog života potpisivala kao Ajnštajn.

Umrla je u Cirihu 1948. gde je i sahranjena.

Njeni potomci tražili su da se Milevini zemni ostaci premeste u porodičnu grobnicu na Almaškom groblju kraj oca Miloša, majke Marije, brata Miloša i sestre Zorke. Kuća u kojoj je živela s porodicom s početka XX veka u Kisačkoj 20 i dalje propada iako je zaštićena kao spomenik kulture. Ideja njenog unuka Bernarda da se pretvori u muzej nikada nije realizovana. (S. Krajnović)