FOTO, VIDEO Novi Sad u 2023: Superćelijska oluja, protesti, saobraćajne gužve...

Žarko Bogosavljević

zarkob@021.rs

Novi Sad

01.01.2024.

13:15 > 12:35

Godina za nama za celu državu bila je burna i tragična. Novi Sad je tu sudbinu delio sa ostatkom zemlje, a završio ju je u postizbornoj krizi, pripremajući se za lokalne izbore na proleće.

FOTO, VIDEO Novi Sad u 2023: Superćelijska oluja, protesti, saobraćajne gužve...

Foto: 021.rs

Dvanaest meseci koji su za nama nisu bili mirni. Protesti su bili učestali, ali će se 2023. svakako pamtiti po julskim superćelijskim olujama.

Superćelijska oluja

Iako je Novi Sad tokom proleća već imao dve do tri provale oblaka zbog kojih su plavljenje ulice, među njima i "rekonstruisani" podvožnjak u Partizanskoj, dve oluje koje su krajem jula pogodile grad i okolinu ostavile su štetu koja nije sanirana ni šest meseci kasnije.

U prvoj oluji 19. jula napravljena je znatna šteta i bilo je više desetina oborenih stabala i nekoliko pretežno oštećenih vozila. Međutim, još snažniji udar zadesio je Novi Sad 21. jula.

Za manje od sat vremena olujni vetar je napravio štetu koja do danas nije nadoknađena.

U ovoj oluji poginuo je dvanaestogodišnji dečak u Ulici Vuka Mandušića, na Slanoj bari, od posledica strujnog udara.

Nekoliko ljudi je povređeno, pretežno lakše, dok su policija i vatrogasci spasili nekoliko osoba iz poplavljenih dvorišta i vozila na koje je pala grana, odnosno drvo.

Oluja je napravila veliku štetu na drveću, i koliko je do sada utvrđeno, više od 2.000 stabala je oboreno, a još više oštećeno. Među njima se našlo i najstarije drvo, koprivić u ulici Modene.

Na objektima u Novom Sadu je bilo dosta štete, uglavnom je otpadao crep, te su kuće i zgrade ostajale bez krova. Na Detelinari je na jednom gradilištu pao kran i napravio štetu na obližnjoj zgradi, a pojedinačno najveću štetu među privatnim objektima pretrpeli su stanari višespratnice na početku Fruškogorske. Takođe, barem stotinak vozila je pretrpelo štetu zbog pada grana, stabala ili delova sa zgrada.

Velika šteta je bila i na nizu javnih objekata, pretežno obrazovnim ustanovama, pa je nekoliko škola moralo da se obnavlja, a najveću štetu je pretrpela osnovna škola u Futogu. Do danas nije poznato kolika je materijalna šteta. Pokrajina je izdvojila 250 miliona dinara za obnovu škola, uz to Grad Novi Sad više desetina miliona dinara javnim preduzećima za razne sanacione radove.

Protesti protiv nasilja

Novi Sad je ove godine imao više različitih protesta, ali su najduže trajali, i uz to bili među masovnijima, majski i junski protesti koji su krenuli kao reakcija društva na masovna ubistva u školi u Beogradu i potom selima kod Mladenovca.

Protestna okupljanja su počela u centru, da bi potom bila pauzirana do sredine juna, jer su se centralne demonstracije organizovale u Beogradu.

Kako zahtevi do danas nisu ispunjeni, protesti "Srbija protiv nasilja" su ponovo krenuli po gradovima u Srbiji.

Usledilo je nekoliko masovnijih šetnji, od kojih su neke ocenjene kao najmasovniji protesti u Novom Sadu u proteklih dvadeset godina.

Međutim, kako vlast nije ispunjavala ni jedan zahtev, a opozicija koja je stajala iza tehničke organizacije protesta pokazala minimum spremnosti za konkretnije korake, sem šetnji po ulicama, došlo je do rasipanja.

Sa manjim brojem ljudi usledilo je organizovanje blokade autoputa kod Novog Sada, blokada Varadinskog mosta i potom više protestnih performansa. Protesti sa po nekoliko stotina, a na kraju nekoliko desetina učesnika, potrajati do septembra, kada je usledilo formiranje koalicije "Srbija protiv nasilja".

Šodroš

Gradnja mosta u nastavku Bulevara Evrope ni 2023. godine nije počela, ali su nastavljeni povremeni sukobi i protesti aktivista protiv vlasti u vezi s ovim projektom.

Nakon što je pred kraj 2022. godine vlast uz pomoć kordona i sukoba sa građanima uspela da ogradi deo Ribarskog ostrva, usledilo je delimično primirje do marta.

Krajem marta su se pojavili kordoni koji su obezbeđivali drvoseče "Vojvodina šuma" koji su posekli desetine stabala. Građani su pokušali to da spreče, ali je policijsko obezbeđenje bilo snažno i nije se moglo prići mestu seče. Više građana je tada privedeno i dobili su prekršajne prijave.

Pošto je posečen veći deo šume, radnici kineskog CRBC-a su počeli sa ravnanjem terena na Šodrošu i gradnjom pomoćnih puteva i pomoćnog mosta koji treba da pomogne u gradnji novog mosta. Policija se tada povukla, a radovi se nesmetano odvijaju.

Protivljenje ovom projektu, koji se vidi kao početak projekta "Novi Sad na vodi", nastavilo se akcijama i saopštenjima. Tako je došlo i do tuče aktivista i opozicionara sa obezbeđenjem Skupštine Novog Sada prilikom usvajanja odluka o izradi regulacionog plana kojim će se omogućiti radovi na izgradnji objekata na mestu Brodogradilišta.

Od tada je Skupština Srbije odobrila uzimanje kredita u vrednosti od 178 miliona evra od Kine. Građevinskih dozvola i dalje nema. Ministarstvo zaštite životne sredine je dalo saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, zbog čega je podneta tužba Upravnom sudu. Početak izgradnje mosta očekuje se tokom 2024. godine.

Protesti poljoprivrednika

Novi Sad je protekle godine dva puta bio mesto protesta poljoprivrednika.

Razlozi za protest su bili skoro isti kao i u avgustu 2022. godine, kada su duže od nedelju dana kampovali kod Banovine i povremeno blokirali ulice u širem centru.

Poljoprivrednici su sa traktorima u maju bili uglavnom parkirani kod Novosadskog sajma i imali su nekoliko vožnji kroz grad i manje blokade Temerinskog mosta i nekoliko raskrsnica. Ovi protesti su završeni za manje od nedelju dana i uglavnom su bili skoncentrisani na Novi Sad.

Tokom novembra, kako nije bilo novih napretka u pregovorima sa Vladom Srbije i Ministarstvom poljoprivrede, usledio je novi protest, mnogo većeg obima.

Poljoprivrednici su više od nedelju dana pretežno blokirali prilaz auto-putu kod Kaćke petlje i po ceo dan ulazili i izlazili iz Rafinerije, a bilo je i nekoliko vožnji kroz Novi Sad. Za to vreme, drugi poljoprivrednici su po mestima u Vojvodini blokirali puteve.

Na kraju su usledili pregovori u Kisaču na koje je došla premijerka Ana Brnabić sa pratnjom, a tada se dogodilo da je novinarima 021, N1 i Nova, iako su bili pozvani, zabranjeno da budu na sastanku.

Ovi pregovori su doveli do prekida protesta, ali već krajem decembra, i pored nastavka pregovora, počele su stizati poruke od poljoprivrednika da će ponovo na puteve i ne bi bilo iznenađenje da tokom proleća ponovo uslede blokade.

Štrajk poštara

Tokom većeg dela oktobra i novembra, poštari u Srbiji su štrajkovali, skoro potpuno obustavivši rad, zbog čega ni do danas isporuka pošiljki i pisama nije potpuno normalizovana.

Ono što ovaj protest izdvaja od svih dosadašnjih je što je krenuo od radnika u Glavnoj pošti u Novom Sadu i potom se proširio na Srbiju.

Poštari su, kao nikada do sada, pokazali spremnost da se izbore za povećanje zarada i bolje uslove rada.

Rukovodstvo Pošte i Vlada Srbije su u prvom trenutku pokušali ignorisanjem da spreče širenje štrajka, ali kako to nije dalo efekta, usledili su pritisci i ucene.

Posle više nedelja, tokom kojih je bilo i slučajeva da je rukovodstvo potpisivalo sporazume sa sindikatima koji nisu podržali radnike, poštari su uspeli da dobiju tek neznatno povećanje zarada. Na kraju su prekinuli sa štrajkom zbog premora, davanja otkaza ili premeštanja pojedinaca, ali i dovođenja novih ljudi sa strane da rade umesto ljudi u štrajku.

Bujanje fašizma

Novi Sad i u 2023. godini imao je niz incidenata koji pokazuju da je bujanje fašizma prisutno u delu društva.

Mada je godina počela time da je postalo jasno da lokalna vlast verovatno odustala od gradnje spomenika nevinim žrtvama 1944/45, koji je sporan jer se na spisku nalaze nacisti i njihove sluge, posle se pokazalo da fašizam ima i te kako pristalice u Novom Sadu.

Najočigledniji primer delovanja poklonika fašizma su česti napadi na lokal "Crni ovan" u centru Novog Sada. Ovaj prostor koji važi za mesto okupljanja antifašista bio je više puta na meti grupa ili pojedinca koji su uglavnom uništavali inventar.

Pored ovih napada i povremenih pojava grafita, krajem oktobra i na Dan oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu se dogodila i situacija da je veći broj objekata na delu Grbavice bio isaran desetinama neonacističkih, antisemitskih i sličnih poruka.

Za ova dela uglavnom niko nije procesuiran ili su dobili tek minimalne kazne.

Novi Sad je na ovo bujanje fašizma odgovorio i antifašističkim maršom na Dan oslobođenja grada od fašizma 23. oktobra.

Nina Ninković

Ovo je i godina u kojoj su Novosađani nastavili da SMS i drugim humanitarnim akcijama pomažu lečenje svojih sugrađana, kao i drugih ljudi u Srbiji.

Među više ovakvih primera humanosti izdvojila se akcija koju je započela dvanaestogodišnja Novosađanka Nina Ninković.

Ona je u junu zajedno sa svojom majkom počela da prodaje krofne za lečenje bolesnog oca ispred svoje kuće na Adicama.

Novosađani su na ovo reagovali organizovano i počeo je da se pravi veliki red.

View this post on Instagram

A post shared by Radio 021 (@radio_021)

Kako se priča o tome kako ova Novosađanka pokušava da pomogne svom ocu proširila, došlo je do još organizovane akcije kada su i drugi pravili krofne i prodavali ih kako bi se sakupio novac, tako da je bila prodaja i na Trgu slobode.

Novac je skupljen tokom jula i njen otac je otišao na pregled u Moskvu.

Masovno asfalstiranje ulica i turbo kružni tok

Novi Sad je ove godine bio grad u kojem su građevinske mašine i putari, čini se, kao nikada do sada radili na popravci saobraćajnica.

Bilo ih je u svim delovima Novog Sada, kao i prigradskim naseljima, tako da su se radili i neki od najvažnijih saobraćajnica, kao što je Bulevar oslobođenja.

Ovo su uglavnom bila asfaltiranja, a jedini ozbiljniji radovi su bili gradnja nove kružne raskrsnice na Limanu. Taj kružni tok nije običan, nego turbo kružni tok i to prvi u Srbiji i sada kako su prošli meseci, jedino što su Novosađani naučili o njemu je da se nađe pod vodom posle svakog jačeg pljuska jer nije urađena dobra nivelacija.

Svi radovi na mnogim važnim saobraćajnim pravcima koji su trajali po više nedelja ili meseci su izazivali preusmeravanja, što je dovelo da ove godine imamo i kao nikada do sada saobraćajne gužve.

Kako su ova asfaltiranja kilometara i kilometara puteva jasni pokazatelji predizborne kampanje vlasti, jer bili su republički i pokrajinski izbori, a na proleće slede lokalni izbori, Novosađani mogu očekivati i narednim mesecima nova asfaltiranja.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

novi sad

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Лаза

01.01.2024 • 19:20

Имао сам негде фотографију из 1943. хортијевци стоје поред копривића пошто ми деда био фотограф ,али га не срушише због подземне гараже ,и онда биле јаке олује ,е али Удба заплени доста а деда заврши као ратни профитер на робији,па можда данас ови СНС профитери негде заврше

4 6 -2
Nada

01.01.2024 • 19:14

Prevareni

Backopalancani prevareni posle supercelijske oluje,usevi i objekti unisteni,ministarka Tanaskovic obecala pomoc,ali niko nista nije dobio i u NG ljudi ulaze ocajni..poljoprivrednici-socijalni slucajevi,a posledica je nikad skuplja hrana! Ocigledno da je svima lepo!

11 5 +6
Plaćač poreza

01.01.2024 • 17:17

Stvari koje očekujem od ovog naroda u ovoj godini :
Braniće teritoriju koju su izgubili u ratu još pre 25 godina. Vole narode koji su toliko daleko da ih nikada životu neće posetiti i čije jezike nikada neće naučiti. Mrzeće komšije koje govore istim jezikom i imaju istu kulturu. Voleće svoje despote koji zagorčavaju živote svojih podanika. Vole domaće prevarant po principu što veći prevarant to veća ljubav. Popušiće najviše cigareta po glavi stanovnika na svetu, popiće najviše pića koje zovu rakija a koja uglavnom nije za ljudsku upotrebu. Poješće i najviše holesterola pa će se najbrže razboljevati. Otvoriće se i najviše kladionica na svetu. I dalje će svakog ko je iole sačuvao zdrav razum zvati stranim plaćenikom, izdajnikom i drugosrbijancem. Imaće plate nedovoljne za život. Uvek će im neko drugi biti kriv.

18 29 -11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.