Novosadski pisac Nebojša Milenković dobitnik nagrade "Lazar Trifunović" za 2023. godinu

Autor: N1

Novi Sad

05.01.2024.

11:47 > 12:38

Dobitnik nagrade "Lazar Trifunović" za 2023. godinu je Nebojša Novi Milenković, novosadski istoričar umetnosti, pisac i građanski aktivista.

Nagrada "Lazar Trifunović" se od 1993. godine dodeljuje sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše nove metodološke i interpretativne modele i pristupe u pisanju o modernoj i savremenoj vizuelnoj umetnosti u štampanim i elektronskim medijima i predstavlja jedino stručno priznanje koje motiviše kritičko mišljenje u ovoj oblasti, prenosi N1.

Žiri u sastavu Evgenija Blanuša, viša kustoskinja Narodnog muzeja, Ana Ereš, naučna saradnica na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Maja Stanković, teoretičarka, istoričarka umetnosti i dekanka Fakulteta za medije i komunikaciju, razmatrao je predloge prispele na konkurs za Nagradu za 2023. godinu, kao i druge javno dostupne doprinose kritičkom mišljenju o modernoj i savremenoj umetnosti objavljene tokom ove godine, i doneo odluku da se nagrada dodeli istoričaru umetnosti i kustosu Nebojši Milenkoviću za tekst "Zbogom avangardo! O jugoslovenskoj i novosadskoj umetničkoj avangardi (1968–1972)", koji je objavljen u Časopisu za književnost, umetnost i kulturu Gradac, broj 225–226 (godina 48).

Kako su istakle članice žirija, u studijskom tekstu koji ocrtava sveobuhvatan pogled na fenomen novih umetničkih praksi na jugoslovenskom prostoru sa posebnim osvrtom na pojave i protagoniste na novosadskoj umetničkoj sceni, Nebojša Milenković pruža detaljnu rekonstrukciju nastanka i razvoja neoavangardnih i konceptualnih umetničkih praksi u lokalnoj sredini.

Njegov tekst ne zadržava se na analizi ovih fenomena u izolovanom okviru domaće umetničke scene, već tendencije iz lokalnog konteksta sučeljava sa istovremenim i idejno srodnim pojavama na internacionalnom planu, ali i sa širim društveno-političkim i kulturnim kontekstom vremena u kome su nastale i na koji su reagovale, i time nudi jedan slojeviti istorijski osvrt na, kako autor naziva, "poslednju avangardu" umetnosti na ovim prostorima. Insistirajući na potencijalu umetnosti da iskorači ili prevazilazi postojeće i prihvaćene forme delovanja i ponašanja, Milenković svoj kritički doprinos pisanju o umetnosti temelji na detektovanju i isticanju onih strategija umetničkog delovanja neoavangardi koje se i danas nameću kao aktuelne, odnosno podstiču potencijal umetnosti da otkriva i nudi alternativne načine mišljenja i angažovanja u savremenosti.

Nebojša Milenković (Niš, 1971) istoričar umetnosti, kustos, muzejski savetnik, pisac i građanski aktivista. Diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2001. zaposlen u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu kao kustos Zbirke konceptualne umetnosti. Kustoski priredio više desetina autorskih i monografskih izložbi. Uređivao jugoslovensku haiku biblioteku Macuo Bašo (1989-1996), kao i časopis za kritiku, istoriju i teoriju umetnosti "Anomalija" (2005-2007). Tekstove o književnosti, umetnosti, kulturi i politici objavljuje u mnogim regionalnim novinama, časopisima i na veb portalima.

Monografije: "Ich bin Künstler Slavko Matković" (2005), "Szombathy art" (2005), "vladimir kopicl: ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara…" (2007), "Vujica Rešin Tucić: Tradicija avangarde" (2011), "Slobodan Šijan: Moraću da skrenem!" (2013), "Natrag: Božidar Mandić i Porodica bistrih potoka" (2015) i "Ilija Šoškić: Akcione forme" (2018, sa Zoranom Erićem).

Istorijsko umetničke studije: "Zvezda i njena senka – Ikonografske predstave zvezde petokrake u umetnosti socijalističkog i postsocijalističkog društva" (2006) i "Zbogom avangardo!, O jugoslovenskoj i novosadskoj umetničkoj avangardi 1968 – 1972", (tematski broj časopisa Gradac, 2022).

Šest zbirki pesama, knjiga priča "O Harmsu i drugim demonima" (2016) kao i romani "Nešto što strašno podseća na život: Kratka istorija letenja u Subotici" (2019), te erotsko-prihološki triler "Savršen antitalenat za sreću" (2021, 2022). Od stručnih priznanja dobitnik je Nagrade DIUS (2006), Nagrade Porodice bistrih potoka (2013) i Nagrade Pavle Vasić (2014).

Teme

nebojša milenković

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Vernik

07.01.2024 • 13:51

Vernik

Ovo što pišete prosto nije tačno - Nagradu Lazar Trifunović dodeljuju Filozofski fakultet (grupa za Istoriju umetnosti), Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti kao mesta za koja je LT bio profesionalno vezan.
Društvo istoričara umetnosti Srbije (DIUS) dodeljuje DIUS-ovu Nagradu za najbolju izložbu (dodeljivala se u istom danu kada i NLT) i ta Nagrada, iz razloga opisanih u vašem komentaru nažalost više ne postoji :(

5 0 +5
Nevernik

05.01.2024 • 14:21

Ima samo jedan problem. Pitanje je ko zapravo dodeljuje Nagradu. Društvo istoričara umetnosti Srbije je titular Nagrade, ali ono više ne postoji. Kako onda može da dodeli nagradu? Kako može da izabere žiri? Takav odnos prema proceduri, stručnom udruženju, instituciji, poništava i legitimitet žirija i legitimitet nagrade.

6 11 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.