FOTO Inicijativa da se u Betaniji obezbedi pratnja porodiljama: "To ne treba da bude bauk"

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

07.02.2024.

13:27 > 16:21

Pokret Kreni-promeni predao je zahtev Betaniji da se porodiljama omogući pratnja u porođajnoj sali, po uzoru na prakse iz celog sveta

FOTO Inicijativa da se u Betaniji obezbedi pratnja porodiljama: "To ne treba da bude bauk"

Foto: 021.rs

Peticiju Pokreta potpisalo je više od 190.000 ljudi, a uz inicijativu predali su i potvrdu Ministarstva zdravlja koje je pružilo podršku ovoj praksi.

Dragana Jovović iz ovog pokreta navela je da je "nemili događaj koji se desio u januaru doveo do toga da peticija koja na Kreni-promeni platformi postoji još od 2022. godine dobije svoj puni značaj" i da se za nekoliko dana prikupi toliko potpisa.

"Danas, u 18 gradova na 20 lokacija se predaje ovaj zahtev i to ukazuje na samu činjenicu da građani imaju jaku volju da se ovaj zahtev i primeni u praksi, jer su uvideli da je potrebno da bude neko uz porodilje u tom njihovom najranjivijem trenutku, neko u koga imaju poverenje. Ova praksa inače poznata u celom svetu i svuda je dozvoljeno prisustvo pratnje, pa i u nekim zemljama regiona, a i u Srbiji u Beogradu, tako da ne vidimo zašto se to ne bi desilo i u Novom Sadu", navela je Jovović.

Suzana Knežević, takođe iz ovog pokreta, rekla je da se u novosadskom porodilištu porađala dva puta, a jednom u Sremskoj Mitrovici, i da zbog toga misli da je ovo što sada rade vrlo bitno.

"Svakoj ženi koja dolazi, pogotovo prvi put na porođaj, bilo bi mnogo lakše kada bi imala nekog svog pored sebe. Samim tim bi i psihički i fizički sve lakše podnela, a i sveo bi se na minimum broj nepredviđenih okolnosti koje nastaju baš iz tog razloga što nema ko da ih zaštiti. Žena kad uđe u porodilište je potpuno sama", istakla je Knežević.

Ona je dodala da prisustvo porođaju ne treba da bude nikakav bauk, te da je to nešto što je normalno u svetu.

"Ovo bi bio jedan veliki iskorak za naša porodilišta. Ne košta mnogo, nisu potrebna velika ulaganja. Za početak, obezbediti svim porodiljama koje to žele pratnju", ocenila je Knežević.

Mnoge ženske organizacije i žene su se oglašavale u vezi sa ovom peticijom, tvrdeći da samo prisustvo porođaju ne rešava problem, jer je vrlo verovatno da neće svaka žena imati nekog ko će dobrovoljno sa njom ići na porođaj, a i zato što obeshrabruje sistemska rešenja kojima bi svaka žena bila zaštićena strogim pravilima, bez obzira na to da li ima ili nema pratnju.

Upitana da prokomentariše ulogu pratnje prilikom porođaja, Dragana Jovović kaže za 021.rs da je jasno da to samo po sebi neće uticati na akušersko nasilje.

"Ali, sama podrška trudnicama i to da je neko uz njih, može doprineti da se obim nasilja smanji", istakla je ona.

Na pitanje o tehničkim uslovima koji otežavaju prisustvo pratnje porodiljama, kao što je recimo u Betaniji obavljanje više porođaja u istoj prostoriji istovremeno, Jovović kaže da, ako postoje tehnički uslovi koji sprečavaju da se ovo implementira, može se raditi zajedno na tome da se majkama omogući da na što bezbedniji način donesu svoju decu na svet.

"Ako treba neki paravani za porođajne sale da se nabave, ako je potrebna inicijativa građana, tu smo da razgovaramo o tome", zaključila je Jovović.

Portal 021.rs je još pre više od nedelju dana pitao Betaniju da li postoji mogućnost da se ova praksa omogući porodiljama u Novom Sadu, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

Inicijativa za obezbeđivanje besplatne pratnje ženama na porođaju pokrenuta je nakon što je porodilja Marica Mihajlović optužila ginekologa - akušera iz bolnice u Sremskoj Mitrovici za akušersko nasilje, 12. januara, zbog čega je, prema njenim rečima, beba preminula.

Prijavite akušersko nasilje

Svaka žena ima pravo da dobije odgovarajuću negu tokom porođaja i da bude tretirana sa poštovanjem u okruženju koje poštuje pravo na privatnost. Pacijentkinje imaju pravo da donose odluke o svom telu i da budu informisane o procedurama.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, akušersko nasilje uključuje bilo koju vrstu fizičkog i verbalnog zlostavljanja, ponižavanja, prinudnog načina sprovođenja medicinskih procedura, što žene stavlja u poziciju ranjivosti.

Ukoliko smatrate da ste bili žrtva akušerskog nasilja, postoje institucije i timovi kojima možete da se obratite:

- Zaštitnik prava pacijenata na teritoriji bolnice u kojoj ste bili izloženi nasilju (Novi Sad: 021/420-066, lokal 130; mihajlo.knezi@novisad.rs i sandra.gavric@novisad.rs)

- Zdravstvena inspekcija: zdravstvena.inspekcija@zdravlje.gov.rs, zdravstvena.novisad@zdravlje.gov.rs

- Zaštitnik građana: 011 2068-100, 064 876 8505, zastitnik@ombudsman.rs, kabinet@ombudsman.rs

- Pravni tim za pomoć žrtvama ginekološko-akušerskog nasilja: koracizena@gmail.com

Teme

Akušersko nasilje

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Novosadjanka

08.02.2024 • 00:17

@ Stanislav

Imam troje dece i svo troje su rodjeni u i inostranstvu u drzavnoj bolnici. Muz je bio uz mene na svim porodjajima. Porodilja moze da bira ko ce biti sa njom, dai ce to biti muz, majka ili prijateljica.... i niko u vezi toga ne pravi dramu.

14 0 +14
Ne ja

07.02.2024 • 17:44

Sa našim mamama je bas bila pratnja…ludilo.

Dajte peticiju za sve protiv ove dokone ludosti.

2 35 -33
žene su hrabre

07.02.2024 • 16:46

ali,treba im pomoć

I to i beba pored mame. Ne tamo negde u nekoj sobi. A,da tate ili neko od pratnje ostane i na prvom pregledu kada dodje pedijatar.
Jer,žena u mnogo slučajeva ne može da ustane,a kada to vide onda počnu da izmišljaju bolesti i razna snimanja bebe bez pratnje. Odvedu dete i zapišu da nije dobro. I ne dozvoljavaju da se vidi beba. Ni mama,ni tata.
Ne želim da plašim,ali u takvoj situaciji (beba bez pratnje) je veoma diskutabilno šta je istina.
Nadam se da ćete sve uzeti u obzir i da će se zaista sve rešiti u korist beba i majki.

25 3 +22

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.