Investitori i dalje zaobilaze Novi Sad

Ipak, značajnija ulaganja ne bi i ove godine trebalo da zaobiđu Novi Sad, kaže za Radio 021 direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP), Branislav Bugarski. On objašnjava da su u toku pregovori s kompanijama koje ovde već posluju, da ulože dodatni kapital, te da je moguć dolazak novih investitora.

"Grad je u međuvremenu uložio mnogo novca i napora da pripremi lokacije za ulaganja. Pre tri godine je za grad bilo karakteristično da nije imao šta da ponudi. Odnosno, da ono što je mogao da ponudi, nije mogao da ponudi po konkurentnoj ceni", kaže direktor VIP fonda.

Sada su za investitore spremne dve lokacije - u industrijskoj zoni na Klisi i u blizini termoelektrane-toplane. Bugarski kaže da se za investicije priprema i prostor u blizini Kaćke petlje, a da je izuzetno dobro što su gradske vlasti na Rimskim Šančevima počele da grade proizvodnu halu: "Za koju mi već imamo zainteresovanog investitora. Moguće je da ćemo već sredinom januara imati investitora koji će ući u taj prostor, iako još nije završen".

Direktor Fonda za podršku investicija ne otkriva koje bi kompanije u bliskoj budućnosti trebalo da ulože kapital u Novi Sad, ali kaže da Fond čiji je direktor ulaže mnogo napora kako bi se investiralo u najveći grad Vojvodine. Kako trenutno stoje stvari, najveće šanse za to su u oblasti prateće automobilske industrije i sektora informacionih tehnologija.

Bugarski smatra da Fond za podršku investicija nije omanuo kada je reč o Novom Sadu i ističe da ne treba nipodaštavati reinvesticiju "Viskofana" od 15 miliona evra, činjenicu da "Neobus" uprkos svim teškoćama i dalje radi, te da grad ima izuzetno jak sektor informacionih tehnologija. "Znači, Novi Sad nije crna rupa. Samo, potreban je veći broj proizvodnih mesta koja će zaposliti veći broj ljudi. I naša saradnja s predstavnicima grada je u tom pravcu orijentisana, pripremljene su lokacije i Novi Sad se u velikom stilu vraća na investicionu mapu", kaže Bugarski.

Nepripremljena infrastruktura, spekulacije domaćih investitora, kao i visoke cene zemljišta odbijale su prethodnih godina investotore od Novog Sada. Tako im je isplativije bilo da proizvodne pogone otvaraju u Zrenjaninu ili sremskim opštinama, gde su kvadrat zemljišta plaćali 10 evra, a koji bi ih u drugom gradu po veličini u Srbiji, koštao do 13 puta više. (D.S.)