Vasiliju Krestiću nagrada "Dejan Medaković"

Nagrada "Dejan Medaković", koju izdavačka kuća "Prometej" dodeljuje za najbolje memoarsko delo objavljeno na srpskom jeziku protekle godine, uručena je akademiku Vasiliju Đ. Krestiću (80) za knjigu "Istoričar u vremenu prelomnih i sudbinskih odluka".

Predsednik žirija Draško Ređep, u kojem su još bili Jovan Ćirilov i Radovan Popović, istakao je da je naš znameniti istoričar i hroničar u nagrađenoj knjizi svojih intervjua i izjava od 1985. do 2010. godine ostavio jedinstveno svedočanstvo u često zaboravljenom i ishitrenom pamćenju u srpskom nacionu. "Krestić je od neumoljivog i nepotkupljivog istraživača visokog ranga postajao, sve više i uočljivije, autentičan svedok nesporazuma, nesuglasica, paušalnih ocena i zlonamernosti svake vrste", rekao je Ređep i naglasio da je njegova obaveštenost iz prve ruke, a naučni prosede zaslužuje izuzetno poštovanje.
Navodeći da je akademik Krestić jedan od onih istraživača koji "zaviruju u tuđa dvorišta i tuđe arhive, ne gledajući samo svoje knjige", Ređep je istakao da on "tribun bez premca i merilo visoke moralne osećajnosti", i dodao da je taj istoričar najbliži amanetu koji je našem narodu ostavio Dejan Medaković (1922-2008).

Zahvalivši na visokom priznanju koje nosi ime njegovog dugogodišnjeg prijatelja, Krestić je kazao da je u svom poluvekovnom radu na izučavanju naše nacionalne istorije imao ružnih i tužnih trenutaka, ali i lepih - kada su njegova dela nailazila na dobar prijem, poštovanje i uvažavanje. "Ružni trenuci vezani su za vreme kada sam naučno stasao, počeo da se bavim osetljivim temama i problemima, posebno onim koji se tiču počinjenog genocida nad Srbima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, storijom Srba u Hrvatskoj i pitanjem ideje jugoslovenstva", rekao je Krestić.

On je naveo da mu nije bilo naklonjeno vreme u kojem se pojavio sa svojim novim tumačenjima, zasnovanim na prvorazrednim istorijskim izvorima, jer tadašnje ideologizovano društvo nije bilo spremno da prihvati naučno proverene činjenice. Takvo društvo je od istoričara "zahtevalo da se povinuje dnevno-političkim potrebama i da, u skladu s tim, tumači istorijske događaje i procese", rekao je Krestić i dodao da iz moralnih razloga nije mogao da se povinuje zahtevima dnevne politike, već se čvrsto i uporno držao svojih naučnih saznanja. Zato je, kako je rekao, došao u sukob sa moćnicima države i njihivom produženom rukom, pisanim i elektronskim medijima, zaradivši epitete "nacionalista", "šovinista", "tvorac teorije genocidnosti hrvatskog naroda"...

Krestić je četvrti laureat Prometejeve nagrade ustanovljene u čast našeg znamenitog istoričara umetnosti, pisca i naučnika Dejana Medakovića, kojem je ta izdavačka kuća objavila mnoga značajna dela. Prvi dobitnik tog priznanja bio je Momo Kapor za knjigu "Ispovesti", zatim Miodrag B. Protić za delo "Nojeva barka III", a prošle godine Mirko Demić za knjigu "Trezvenjaci na pijanoj lađi".