Masovno zatvaranje manjih firmi u Novom Sadu

U poslednje vreme u Novom Sadu na jednu otvorenu radnju, dolaze čak tri zatvorene, tvrde u Vojvođanskom udruženju trgovaca.

Tokom prošle godine u gradu je zatvoreno znatno više malih preduzetničkih objekata nego što ih je otvoreno, a takav trend se nastavlja, kaže za Radio 021 Slavica Petkovska Brkić iz ovog udruženja. Ona smatra da mnoge porodice u gradu ostaju bez prihoda zbog neodgovornog odnosa vlasti prema preduzetnicima, a kao primere mera kojima su pogođeni, navodi ranije višestruko povećanje gradske komunalne takse, te najnovije ograničenje marži na osnovne životne namirnice. Ona objašnjava da trgovci na malo ne zarađuju 10 odsto koliko je ograničenje, jer taj procenat dele s dobavljačima.

Zarada od 200 jogurta - 80 dinara

"Na 200 jogurta u čaši, koliko se proda za četiri - pet dana, zarada je samo 80 dinara. Poskupljuje gorivo, zakup, struja, voda, a ograničavaju vam zaradu. I opet ko tu dobija? Veliki igrači", kaže Slavica Petkovska Brkić. Kao još jedan primer neodgovornog ponašanja vlasti, naša sagovornica navodi da je novosadski "Poslovni prostor" odobrio popust za redovne platiše zakupa lokala, ali da to gotovo ništa ne znači, jer je ranije znatno povisio cene zakupa.

Ne podstiče se udruživanje radnika koji ostaju bez posla

Predsednik Sindikata "Nezavisnost", Branislav Čanak, kaže da je ekonomsko stanje kod nas poražavajuće, te da u slučajevima i kada se neko odvaži da pokrene neki posao, problem predstavlja loše privredno okruženje. "S kime da sklapa poslove kad svi tavore? Kakvu ponudu mogu da dam ovako zaostaloj privrednoj tražnji kakva postoji u Srbiji", pita se Čanak.

On smatra da aktuelna vlast nije sposobna da rešava probleme, pa čak ni da primenjuje mere koje su u drugim državama dale rezultate. Kao primer navodi kooperative, koje su Italiju svojevremeno izvukle iz krize. "A kooperativa je inače najbolja mogućnost da se udružuju pojedinci koji uz socijalne programe izlaze iz nekog preduzeća. To je idelano, ali niko nije ništa uradio", kaže Čanak.

Država toleriše finansijsku nedisciplinu velikih na štetu malih

Veliki su probleme s kojima se suočavaju prebacili na mala i srednja preduzeća, najpogođenja ekonomskom krizom, koja nemaju na raspolaganju takav mehanizam odbrane. Pomoćnik glavnog urednika magazina NIN, Milan Ćulibrk, kaže za Radio 021 da je veliki problem što krupni igrači izbegavaju plaćanje robe na vreme. "Tako da sada mala i srednja preduzeća čekaju da naplate robu po sedam - osam meseci. U međuvremenu, oni svakog 15. u mesecu moraju da plate PDV. Dakle, država njima redovno naplaćuje PDV, tera ih da budu finansijski disciplinovani, a s druge strane praštaju i ćutke prelaze preko činjenice da dužnici malih i srednjih preduzeća stalno odlažu svoje obaveze", kaže Ćulibrk.

On objašnjava da bi insistiranje na tome da država i velika preduzeća svoje obaveze izmiruju na vreme, uticalo na sprečavanje širenja kruga nelikvidnosti manjih. "Ovako oni moraju da se zadužuju uz relativno visoke kamatne stope. Na taj način se njihova finansijska pozicija pogoršava i onda nemaju drugog rešenja nego da otpuštaju radnike. Smanjujući troškove pokušavaju nekako da opstanu", kaže pomoćnik glavnog urednika magazina NIN.  

Ćulibrk smatra da je sve moglo da bude drugačije, samo da je država na vreme reagovala i da se shvatilo koliko je kriza ozbiljna. Nakon upućivanja poruka da kriza može biti naša razvojna šansa, nije se na pravi način krenulo u korišćenje te šanse, pa je logično što nas ta kriza vodi u propast. (Dejan Stojičić)