Trovanje pasa u Novom Sadu: Malo prijava, još manje presuda za ubice

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

18.04.2024.

18:00 > 07:40

Svega šest presuda je izrečeno zbog zlostavljanja i ubijanja životinja u poslednjih pet godina u Novom Sadu.

Trovanje pasa u Novom Sadu: Malo prijava, još manje presuda za ubice

Foto: Pixabay

Poslednjih dana na društvenim mrežama dele se upozorenja na trovanje pasa u Novom Sadu. Upozorenja su podelili i Ekološki front Novi Sad i Udruženje za zaštitu životinja Spans.

Kako se navodi u obaveštenjima, reč je o za sada zvanično nepotvrđenim dojavama o otrovu na Telepu, Grbavici i na Podbari, kao i u centru grada.

Spans upozorava i na konkretne lokacije kao što su Radnička ulica i Ulica Sonje Marinković.

"Juče u Radničkoj ulici ispred E gimnazije je otrovan pas. Otrov je bio toliko jak da je pas uginuo za par minuta. Takođe, pre par dana u Ulici Sonje Marinković je otrovan još jedan pas. Obratite pažnju. Ja iskreno ne znam ni šta da gledam, ali nešto se opasno dešava. Neko ne razmišlja da dete može da se otruje ako mu lopta na primer upadne u taj otrov", napisala je jedna Novosađanka u grupi "Izgubljeni/nađeni psi Novi Sad" na društvenoj mreži Fejsbuk.

Takođe, Novosađani pišu i o nestalim psima lutalicama sa Šodroša koji su tu boravili poslednjih godina, ali za sada nije prijavljeno da su pronađeni leševi tih pasa, ukoliko su otrovani.

Nadležni organi, međutim, nisu potvrdili ove navode. Spans se obraćao Zoohigijeni i veterinarskoj inspekciji. Tražili su zvanične podatke o tome da li imaju uvid u to koji broj pasa je otvrovan na javnim ili privatnim površinama u Novom Sadu. I jedni i drugi su odgovorili da takve podatke nemaju.

Milena Brkljačić iz Spansa za 021.rs kaže da je broj slučajeva trovanja životinja u Novom Sadu u poslednjih nekoliko godina konstantan, ali da ih građani retko prijavljuju.

Prema njenim rečima, na osnovu onoga što vidimo na društvenim mrežama, ponekad se dobija i lažna slika, zbog čega se obraćaju nadležnim institucijama, kako bi se izbeglo širenje panike.

"Svakako je naše iskustvo da se trovanja dešavaju vrlo često, čak i kada nemamo uvid u to. Situacija sa napuštenim životinjama je još gora, zbog toga što se retko ko u stvari osvrne kada vidi napuštenu životinju na ulici koja više nije živa. Ako u njenoj blizini ne primećuju otrov, ono što najčešće urade je da pozovu Zoohigijenu da pokupi leš preminule životinje. Dalje postupanje bi bilo na njima, jer su oni nadležni za životinje na ulicama. Ono što mi vidimo je da oni nemaju praksu istraživanja šta se tim životinjama dogodilo", objašnjava Brkljačić.

O sve više slučajeva trovanja pasa pisao je i novinar Nedim Sejdinović čiji je pas Laza, kako je naveo, otrovan u ponedeljak, 8. aprila. Laza je otrovan na Šodrošu, nakon što je našao konzervu u narasloj travi. Kako je Sejdinović napisao, kod veterinara su mu rekli da u poslednje vreme mnogi građani dovode pse u sličnom, jezivom stanju. Trovači, rekao mu je veterinar, koriste jake otrove koji i velike pse usmrte za petnaestak minuta.

On je pozvao policiju, dao izjavu, a obavešteno je i tužilaštvo koje je naredilo toksiklošku analizu. Delo je kvalifikovano kao ubijanje i zlostavljanje životinja.

Obaveštenje o propisima kojima se kažnjava trovanje životinja na društvenim mrežama podelilo je i Udruženje Spans, navodeći da to može pomoći da se u svojoj nameri odvrati eventualni počinilac i da se građani edukuju o tome kako da reaguju u slučaju da primet otrov.

Kako se navodi u obaveštenju, po Krivičnom zakoniku Republike Srbije, takav čin predstavlja niz krivičnih dela, uključujući ubijanje i mučenje životinja, izazivanje opšte opasnosti, korišćenje otrova i trovanje hrane ili vode. Trovači krše i niz drugih zakona, kao što su Zakon o hemikalijama, Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o proizvodnji i prometu opasnih supstanci.

Za zlostavljanje i ubijanje životinja predviđene su novčane kazne ili kazne zatvora do tri godine. Novčane kazne kreću se u rasponu od 1.200 do milion dinara. Najstrože kazne su za ubijanje i ugrožavanje zaštićenih vrsta.

Takođe, prema Krivičnom zakoniku, za ubistvo životinje propisana je zatvorska kazna do dve godine, dok je kazna zatvora do tri godine predviđena ili za delo učinjeno u odnosu na zaštićenu vrstu ili za ubijanje, mučenje ili povređivanje većeg broja životinja.

Prema pisanju pravnika i udruženja za zaštitu životinja, u praksi je mnogo manje osuda od prijavljenih slučajeva ubijanja i zlostavljanja životinja, pa se postavlja pitanje da li su zakonske norme adekvatne i da li se pravilno primenjuju u praksi kao takve.

Tako je i u Novom Sadu, u proseku šest puta više krivičnih prijava u odnosu na broj presuda.

Prema informacijama koje je 021.rs dobio od Osnovnog javnog tužilaštva i Osnovnog suda, u poslednjih pet godina podneto 37 krivičnih prijava u vezi sa krivičnim delom zlostavljanje i ubijanje životinja. Međutim, u istom periodu doneto je samo šest presuda, kažu u novosadskom Osnovnom sudu.

Kako za 021.rs kaže Milena Brkljačić iz Spansa, takva politika kažnjavanja je ohrabrujuća za počinioce.

"Ako neko ko razmišlja da ubije životinju, vidi da oni koji su to prethodno uradili nisu odgovarali, to mu sigurno daje vetar u leđa da na taj način deluje", navodi ona.

Ona dodaje da su stroge kazne, kada i budu izrečene, uglavnom "namenjene" za trovače zaštićenih vrsta. Retko se takve presude donose za one koji su ubili psa ili mačku.

Sagovornica 021.rs iz Udruženja za zaštitu životinja napominje da se dešava da neki psi, mačke ili čak i ptice budu "kolateralna šteta".

"Postoje slučajevi za koje mi znamo sa oboda Novog Sada gde su neki poljoprivrednici trovali glodare na njivi, pa su onda ostatke otrova neadekvatno skladištili u okolini njiva. Tako su se otrovali neki psi. Dakle, dešava se da dođe do trovanja pasa, mačaka, pa čak i divljih životinja na koje se nije išlo ciljano. Takođe imamo svedočenja u poslednje vreme o velikom broju ptica koje su stradale od ljudi koji su jednostavno nisu mislili da tim postupcima i neadekvatnim korišćenjem otrova za glodare mogu da usmrte i te životinje", ističe Brkljačić.

Bez obzira na to da li se na društvenim mrežama preuveličava broj trovanja životinja u Novom Sadu, s obzirom na to da ova pojava prema rečima Brkljačić, nikad ne jenjava, preporuka vlasnicima je da u šetnji njihovih ljubimaca vode računa i pomno posmatraju šta psi uzimaju sa zemlje.

"Ne znam kako drugačije to sprečiti, osim što je negde najsigurnije da se psu stavi brnjica, jer mnogi psi hoće da uzmu u roku od sekunde nešto sa zemlje, da pojedu", naglašava ona.

Savetuje građanima da svaki put kada uoče nešto za šta sumnjaju da može biti otrov to prijave nadležnima.

"Apelujem na građane da ne uklanjaju sami te otrovne materije, zbog toga što se vrlo često dešava da građani pokupe otrov sa ulice pa ga ubace u kontejner. Međutim, on je tada i dalje opasan i za neke druge životinje, na primer mačke koje ulaze u kontejnere. Zato je bitno da otrov bude pravilno skladišten. Zaposleni iz Ciklonizacije su obučeni da uklanjaju takve otrove", zaključuje Brkljačić.

Nadležni organi kojima treba prijaviti zlostavljanje, ubijanje ili trovanje životinja su osnovno javno tužilaštvo ili policija (koja o prijavi obaveštava javnog tužioca) i veterinarska inspekcija.

Treba imati u vidu da komunalna milicija, Uprava za veterinu i Zoohigijena nemaju nadležnost za procesuiranje svih slučajeva, tako da je uvek najbolje kontaktirati prvo policiju.

Zlostavljanje, ubistvo i trovanje životinje možete prijaviti pisanim ili usmenim putem, pozivanjem policije ili javnog tužioca.

Teme

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Arkadije

19.04.2024 • 12:20

Moralno posrnuće

Vidim jedan komentar gde spominje mrtvu decu i upoteđuje sa psima.Svašta po ovoj zemlji šeta.

5 4 +1
maja

19.04.2024 • 11:04

@nnn

Kako da ga nadju koji nije cipovan?

0 1 -1
NNN

19.04.2024 • 08:44

Ako se tokom setnje nadje pas koji nije cipovan a u vlasnistvu je odredjene osobe, ta osoba se privodi, nebitno da li je dete, baba, deda, mama u drugom stanju i ostalo. Pise se kazna. Kraj price. Za dete na roditelje, za babu i dedu, mamu u drugom stanju licno i kraj. Kazna od 100.000 sasvim dovoljna da se natera vlasnik da cipuje psa. Cipovanje kosta do 2000 dinara, cip traje 25 godina.
Moze se desiti da cip crkne, u tom slucaju vlasnik daje papire i kodove od cipa psa zakonom ovlascenom licu koje potvrdjuje da je to njegov/njen pas.
Dakle, nije zivotinja komad namestaja da ga bacite na ulicu pored kontejnera. Odvedete na livadu i pustite ga da cuva ovce na klisi i slanoj bari.

Da ne govorim o trovanju, koje treba drugacije resiti. Ako se uhapsi osoba koja to radi, ne salje se u zatvor, jer to nema smisla. Salje se na psihijatriju i daju joj se lekovi pod prisilom da se suzbije sizofrenija ili od cega vec boluje osoba. Toj osobi se u licne podatke unosi da boluje, te se prilikom zaposljavanja stavlja na uvid ko je i od cega boluje. Pa da se vidi sta ta osoba sme da radi u zivotu. Zamislite tu osobu da je lekar na primer, a otkrije se da truje pse?
Neke stvari se moraju resiti. Nece same od sebe.

3 0 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.