Kako je nastao Kamenički park? Priča o ljubavi prema prirodi i dobročinstvu

Kamenički park nastao je pre skoro 190 godina na površini od oko 33 hektara, a jedan deo ovog prostora trenutno je deo aktivnog klizišta.
Kako je nastao Kamenički park? Priča o ljubavi prema prirodi i dobročinstvu
Foto: 021.rs
Ovo se dogodilo na padini ispod zgrada Univerziteta "Educons" i stambenog kompleksa u Ulici vojvode Putnika, ali je ovaj deo grada zapravo oduvek deo klizišta koji je do nedavno bio stanju mirovanja.
 
Priča o samom nastanku i bogatoj istoriji jednog od omiljenih destinacija za odmor Novosađana pripoveda o ljubavi, dobročinstvu i ljubavi prema prirodi.
Park nastao iz ljubavi
 
Sam Kamenički park nastao je u periodu od 1834. do 1836. godine, po uzoru na engleske pejzažne vrtove.
 
Nastao je oko dvorca porodica Karačonji i Marcibanji. Dvorac je prvobitno bio u vlasništvu familije Marcibanji de Puho, a udajom grofice Marije Marcibanji za grofa Gvida Karačonjija, kao miraz je predat porodici Karačonji.
Svetlana Kuzmanov iz JKP "Gradsko zelenilo", koje upravlja Kamenički park, rekla je za 021.rs krajem 2021. godine da je ovaj spomenik prirode bio poklon mladog grofa njegovoj voljenoj supruzi.
 
"Gvido Karačonji je bio smrtno zaljubljen u Mariju Marcibanji, a s obzirom na to da je ona volela bečki društveni život, mladi Karačonji je odlučio da joj u Kamenici, pored porodičnog dvorca, preseli deo prestižnog Beča, odnosno park u kome će se odmarati od balova i dugih putovanja po Bavarskoj", kazala je sagovornica portala 021.rs.
 
Kamenički park u sebi krije brojne skulpture, koje datiraju još iz vremena njegovog nastanka. Nažalost, većina je u lošem stanju i sakrivena u rastinju parka. Neke od poznatih skulptura Kameničkog parka su "Sfinga" i "Devojka koja leži", a najupečatljivija je skulptura koja se nalazi u samom centru parka, poznata kao "Pentagon".
 
  
 
Dvorac i park bili su u vlasništvu grofovske porodice do kraja Prvog svetskog rata. Godine 1918. grofovsko imanje prešlo je u vlasništvo države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kako priča sagovornica portala 021.rs, dvorac i deo parka od 18 hektara kasnije su prešli u vlasništvo američkog pukovnika Džona Frontingama.
 
Posebnost Kameničkog parka je i bogatstvo biljnog sveta. Kamenički park odlikuje najraznovrsnija i najbogatija dendroflora među novosadskim parkovima. 
 
"Postojeća visoka vegetacija Kameničkog parka po svom kvantumu, rasporedu i prosečnoj starosti preko 80 godina predstavlja izuzetnu vrednost. Kamenički park ima najbrojniju vegetaciju u Novom Sadu i bogatstvo dendroflore broji preko 16.000 komada stabala, gde je javor najzastupljenija vrsta. Pored toga, zabeleženo je 95 vrsta i nižih taksona drveća i žbunja", kaže Kuzmanov. 
Tokom njegovog nastajanja, u park su donete brojne egzotične vrste iz cele Evrope, ali većina nije opstala do današnjih dana. Danas parkom dominiraju listopadne vrste drveća, od kojih je javor najzastupljenija.
 
Od 1991. godine dvorac porodica Marcibanji i Karačonji sa delom parka zaštićen je kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja, a od 2008. godine Kamenički park je pod zaštitom kao prirodno dobro treće kategorije.
 
Celu priču o Kameničkom parku pročitajte OVDE.
  • Grbavi

    26.04.2024 13:15
    Uskoro će tu biti Kamenica na vodi
  • Konj

    26.04.2024 12:15
    Veselin
    Voleo bih da mogu bar da zamislim da država u današnje vreme napravi nešto ovakvo, tj. da zarad kvaliteta života svojih sugrađana nameni bar neko zemljište za park. Nije neophodno da se specijalno uređuje osim da se održava, kosi trava i vodi računa o zelenilu i čistoći. Sve što glavurde na vlasti znaju je da dodaju još koji kvadrat betončine, pa tako dobijamo samo smrad, toplotu i prašinčinu. Tuga.
  • Bačko srce u Sremu

    26.04.2024 10:16
    Kamenički park je za mene (bio) prostor slobode i sreće. Mesto gde te priroda natera da se krećeš ili da miruješ, da razmiliš ili ne misliš, štagod ti već treba.
    Svici će se možda opet pojaviti početkom leta. Brine me stari hrast, nemi svedok mnogih ljubavi, mnogih oluja, a i revolucije u XIX veku i bombardovanja krajem XX. Ne bih da mu dižem spomenik kao žrtvi ljudske alavosti i nemara,

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti