Mesto i vreme sahrane i komemoracije biće naknadno saopšteni, naveo je Vojvođanski kulturni klub "Vasa Stajić".
Živan Berisavljević je rođen u Martincima u Sremu 19. septembra, 1935. godine. Studirao je prava i apsolvirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a diplomirao na Visokoj školi političkih nauka u Beogradu.
Bio je glavni urednik znamenite novosadske Tribine mladih (1957–1958), jedan od pokretača "Stražilovskih susreta" i drugih kulturnih akcija mlade inteligencije svoga vremena.
Od 1955. do 1962. bio je istaknuti rukovodilac organizacije Narodne omladine Novog Sada, Vojvodine, Srbije i Jugoslavije.
Od 1963. do 1967. bio je sekretar Ideološke komisije i član Organizaciono - političkog sekretarijata Centralnog komiteta SK Srbije i predsednik Komisije CKSKS za štampu, radio, tv i izdavačku delatnost; sekretar Komisije za reforme SKS (1966–1967), a od 1967. do 1971. republički sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu.
Kao javni i kulturni delatnik, jedan je od pokretača Festa, Bitefa, Bemusa i Trećeg programa radio Beograda, kao i kulturno-obrazovnih televizijskih serija u funkciji opismenjavanja i obrazovanja odraslih, kao i Kongresa kulturne akcije, itd. Od juna 1972. do februara 1977. je bio savetnik i pomoćnik Saveznog sekretara za inostrane poslove.
Predvodio je ili bio zamenik šefa jugoslovenskih delegacija na značajnim međunarodnim konferencijama u sistemu OUN (Prvo specijalno zasedanje NVO za mir i saradnju; UNE-SCO; UNEP), kao i u Pokretu nesvrstanih (Prva konferencija ministara informacija NZ).
U ime SFRJ potpisao je niz konvencija i programa međudržavne bilateralne saradnje u oblasti kulture, nauke, obrazovanja, informacija i sporta.
Od februara 1977. do jula 1981. je na funkciji ambasadora SFRJ u Velikoj Britaniji, a od 1978. do 1981. i prvi ambasador SFRJ u Republici Irskoj.
Od novembra 1981. pa sve do oktobra 1988. imao je nekoliko značajnih funkcija: član Predsedništva PK SKV, predsednik Skupštine i Saveta Novosadskog univerziteta; predsednik Pokrajinskog i član Saveznog saveta za međunarodne odnose; potpredsednik Glavnog odbora Sterijinog pozorja; član i predsednik Odbora za nagradu AVNOJa; član Saveta časopisa Socijalizam i Međunarodnog okruglog stola Socijalizam i savremenost u Cavtatu; predsednik Saveta časopisa Savremenost; član Upravnog odbora i Saveta Matice srpske; predsednik Lige za mir i ravnopravnost naroda i za međunarodnu saradnju; predsednik Saveta Centra za politička i društvena istraživanja "Stevan Doronjski".
U oktobru 1988, u vreme "jogurt revolucije", podneo je ostavku na članstvo u Predsedništvu PK SKV, a potom i na sve javne funkcije, zbog otvorenog sukoba sa politikom Slobodana Miloševića. Zbog odlučnog javnog suprotstavljanja toj politici, januara 1989. odlukama PK SKV i CK SKS isključen je iz Saveza komunista (statutarna procedura nije završena zbog raspada SKJ). Godina posle toga javno je satanizovan kao "ideološka perjanica vojvođanskog autonomaštva", navodi se u biografiji.
Godine 1990. je osnovao Agenciju MiR ("Misli i reči"), koja se do gašenja 2013. bavila izdavaštvom, konsultantskim i posredničkim uslugama i drugim poslovima.
Od novembra 1990. do septembra 2005. je osnivač i predsednik Svenacionalnog demokratskog fronta Vojvodine i Unije socijalista Vojvodine, a od septembra 2005. do njenog zakonskog ukidanja, predsednik Političkog saveta Socijaldemokratske partije Vojvodine.
Jedan je od pokretača i aktivnih sudeonika četiri Vojvođanske konvencije (VK); kopredsednik koordinacionih odbora Druge (2006) i Treće VK (2006); predsednik Političkog veća Četvrte VK – od juna 2012, član je Saveta i počasni član Vojvođanskog kluba, potpredsenik Saveta za negovanje misaonog nasleđa i manifestacije Dani Radomira Konstantinovića, član/potpredsednik Upravnog odbora Vojvođanske akademije nauka, umetnosti i kulture (VANUK) – od avgusta 2015.
Pored knjiga "Kulturna politika kao kulturna akcija", "Demokratizacija društva i SKJ" i opsežne studije "Obrazovanje između prošlosti i budućnosti", objavio brojne članke i rasprave u nizu zbornika, časopisa, listova i radijskih programa u Beogradu i Novom Sadu, u drugim republikama i u inostranstvu.
Od 1960. do 1965. je član uredništva, odnosno glavni urednik časopisa za društvenu kritiku i teoriju "Gledišta", u kojima je objavio brojne članke, studije i rasprave, kao i u časopisima "Polja", "Savremenost" (Novi Sad), "Pogledi" (Sarajevo), "Treći program", "Pedagoška misao" i "Socijalizam" (Beograd) i drugim.
Brojne članke, studije i intervjue objavljivao u Politici, Borbi, Našoj borbi, Danasu i Dnevniku, u drugim dnevnim i nedeljnim listovima u Novom Sadu, Zagrebu, Sarajevu i Podgorici (Komunist, Vreme, NIN, zagrebački nedeljnik Danas, Monitor, Nezavisne, Intervju), odnosno, na Trećem programu Radio Beograda, u nizu tematskih zbornika, hrestomatija, kao i u elektronskim medijima.
Nosilac je brojnih visokih jugoslovenskih i stranih odlikovanja i javnih priznanja.
Od 1981. živeo je i radio u Novom Sadu. U formalnoj je penziji od 1991, kao prevremeno penzionisani politikolog.
Bio je član je Vojvođanskog kulturnog kluba "Vasa Stajić", koji mu je prošle godine objavio knjigu-intervju "Jedan intervju: O Jugoslaviji, Vojvodini, nacionalizmima, ratovima, anticipacijama, porazima, protivnicima i prijateljima".
.jpg "Tepić: U Srbiji se gradi, ali na korupciji i kriminalu - to je uzrok tragedije")
.jpg "Brnabić iz Monaka o blokadi suda u Novom Sadu: Šokirana sam dešavanjima")
.jpg "Tomislav Momirović podneo ostavku")
.jpg "Nevladine organizacije: Zaustavite represiju i oslobodite političke zatvorenike u Novom Sadu")
.jpg "Napredak u lečenju dvoje povređenih na Železničkoj stanici, ali i dalje su u teškom stanju")
Komentari 40
Želja
Vojvodina je večna
bora
bastu u NS,bastu u MRCI jer mu je smetala, stanovao je iznad nje.
Kada je zglajzao poceo je da dolazi u MRCU i falila mu je basta.
Marta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar