Pavličić kaže da će primiti aktiviste koji su nedavno bivšu kasarnu u Futoškoj ulici pokušali da iskoriste za rad više udruženja građana, jer je reč o javnom interesu: "Oni su tražili sastanak. Saslušaću ih, čuću šta su ideje, šta su zahtevi, kakva su razmišljanja. Tako da je to ono što ja očekujem od sastanka. Nikakve druge stvari ne mogu da kažem dok ih ne saslušam".
Na pitanje da li gradske vlasti mogu da ponude prostor koji bi mogao da se pretvori u Društveni centar, gradonačelnik Novog Sada kaže da se izgradnjom arhiva oslobađa 1.700 kvadrata poslovnog prostora na Petrovaradinskoj tvrđavi, ali da to nije jedino mesto koje bi moglo da se iskoristi.
"Mi sada radimo rekonstrukciju Kineske četvrti. Popločali smo dobar deo glavne ulice koju ćemo tamo uređivati, a i u ovoj godini smo planirali značajna sredstva za uređenje", kaže gradonačelnik i dodaje da je to prostor koji će u budućnosti imati namenu koja odgovara Društvenom centru.
Pavličić kaže da je, u trenutku kada je preuzeo odgovornost za vođenje grada, više od 34.000 kvadratnih metara prostora u gradu korišćeno po povlašćenim uslovima, što znači da problem ne predstavlja njegov nedostatak, već što se ne koristi na način koji je zakonom uređen. "Mi se trudimo da tu pomerimo stvari i da napravimo neka konkretna rešenje", zaključuje gradonačelnik.
.jpg "Troje povređenih u nesreći u Novom Sadu i dalje u teškom stanju")
.jpg "Troje povređenih u sudaru automobila na Bulevaru oslobođenja")
.jpg "Novosađani pozvani da danas u 11.52 zastanu na 14 minuta za stradale na Železničkoj stanici")
Komentari 9
Mustra BEchka
Mada s obzirom na politicku obojenost aktivista mozda i ocete.... videcemo jos
Tiristor
sVesna
Reakcije javnosti povodom ovog događaja su bile različite, od onih koji su dali punu podršku Incijativi za Društveni Centar do manje raspoloženih da tako nešto učine. Prvi su se pozivali na pravo na građansku akciju i učešće u kreiranju javnog života i javnog prostora, a drugi na opskurne tvrdnje kako je reč o grupi narkomana, stranih plaćenika i sl. Interesantni su tekstovi i komentari koji dominiraju na konzervativnim sajtovima, kao što je sajt NSPM, gde se snaga državnih zakona postavlja kao najviša vrednost, a zaostavština ratnih devedesetih koristi kao model za stigmatisanje građanskog aktivizma.
Ovde je, međutim, reč o pravu na grad. Pravo na grad pretpostavlja da grupe ili inicijative građana nastoje odbraniti pojam i fenomen javnog dobra od sveopšte komercijalizacije i politizacije svakodnevnog društvenog života. Pravo na grad znači da postoje samostalne i, manje – više, zrele građanske snage koje nastoje ostvariti jedan novi tip kulturnog života koji se bitno razlikuje od onog kakvog nalazimo u zvaničnim instuticijama kulture koje levitiraju same za sebe. Sa nestankom socijalističke države koja je nastojala da vodi brigu o zadovoljavanju ovih alternativnih potreba (i u tome bila prilično uspešna), dospelo se u neoliberalni koncept državnog uređenja koji nastoji privatizovati što više javnog sektora kako bi ukinuo mogućnosti demokratskog dijaloga. I otuda i svesrdna odbrana privatnog vlasništva i insistiranje na legalizmu i pravnoj državi, dok se suština nalazi u legitimitetu. Bolne tačke koje se tiču rešenja stambenih pitanja izgnanih vojnih porodica neće se rešiti tako što će im se dodeliti ruinirana zgrada ili prodajom iste, već vođenjem pravnih sporova sa onim državama bišve Jugoslavije u kojima su tim vojnim licima i porodicama oduzeti stanovi. To nije trenutni problem inicijativa za razne društvene centre koji se bore za egzistenciju i afirmaciju, ali ukoliko bi takve inicijative bile prepoznate od strane gradskih i republičkih vlasti sasvim sigurno bi pomogli u rešavanju i tih problema jer ih oni po definiciji dotiču kao javnu sferu. Oduzeti stanovi su problem države koja nije sigurna da je država, koja ne zna svoje granice, koja je uludo potrošila pare za besmisleni Popis stanovništva kojim je prekršila Ustav, jednostavno države koja se nalazi u agoniji. I upravo iz tih razloga bi bilo mnogo bolje da Novi Sad dobije jedan veliki Društveni Centar u kome bi se potezala i neka od ovih pitanja, jer samo ona društva koja imaju fleksibilne okvire garantuju stabilnost i dugovečnost. Zatvorenost i tradicionalizam su po pravilu u interesu populista koji se nadmeću za vlast radi vlasti. U kombinaciji sa neoliberalnom ideologijom sumnjivih privatizacija, uzurpiranja radničkih i ljudskih prava, pa sve do latentnog urbicida koji se ogleda u nepostojanju i nepoštovanju urbanog planiranja, dolazimo do tačke institucionalnog haosa gde je jedino pravilo da nema pravila.
Građanski aktivizam je mlad u Srbiji čije je društvo među najmanje urbanizovanim u Evropi, pri čemu se posmatra samo formalna urbanost, odnosno život u urbanom prostoru. U tom smislu, urbanizam kao način života je na još slabijim nogama. Maks Veber je pišući o razvoju građanskog kapitalizma isticao značaj grada na Zapadu gde se govorilo da „gradski vazduh oslobađa“.
Ostvarenje ideje Inicijative bila bi vetar u leđa oslobađanju od plemenskog duha."
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar