U Malom likovnom salonu (MLS) izlažu austrijske umetnice Eva Šlegl i Rina Treml. Teško da su i najbolji poznavaoci evropske likovne scene mogli znati kolika je intrigantnost i, na svoj način, atraktivnost inače obimom malih i sasvim atipičnih radova dve umetnice naslovljenih "Zaista".
Nekoliko stotina metara dalje, u Galeriji "Forma", Igor Kekeljević, profesor animacije na Fakultetu tehničkih nauka, izložio je karikature poznatih ikona pop kulture kao 3D modele.
Na samom ulazu u MLS videćete bele aviončiće kakve deca širom sveta prave od papirića. Međutim, kada se dublje zagledate u predmete, videćete da izloženi avioni Eve Šlegl, sasvim suprotno našoj percepciji dečjih letelica-igračaka, nisu od papira, niti su lagani, niti savitljivi. Od betona su, dakle izrazito tvrdi i potpuno nesavitljivi.
Poenta je da smo na osnovu prvih vizuelnih signala, vizura aviona i bele boje, pomislili na svima nama drage igračke iz dečjih vremena. Umetnica iz Beča na bezazlen i gotovo šaljiv način dovodi u pitanje standardnu formu asocijacije.
Zapravo, Šlegl se bavi temom percepcije shvaćene kao individualnog i kolektivnog isceniranja stvarnosti. Gotovo je neshvatljivo do koje dubine Šleglova i Tremlova propituju takozvanu "konstrukciju stvarnosti", igraju se perspektivama, tačkama gledišta i istražuju mogućnosti drugačijeg gledanja na poznato.
Pogled na biografiju autorke otkriva nam da je arhitekturu završila na Tehničkom fakultetu u Beču i Arhitektonskom fakultetu u Rimu, da bi desetak godina kasnije završila animaciju i dizajn na Univerzitetu primenjenih umetnosti.
Očito je da ne samo što vlada "paralelnim znanjima", već poseduje i dragocenu sposobnost različitih načina gledanja na svet. Iskazuje se izlaganjem fotografija, video-radova i instalacija od betona. Povremeno se angažuje u sklopu širih društvenih inicijativa kao što je bila akcija obnove rada muzeja Zemaljska avijatičnica u Sarajevu.
Rina Treml nas je podsetila na gotovo traumatično iskustvo švedske, a bogme i svetske, istoriografije. Pre gotovo vek i po pronađen je na novootkrivenom arheološkom nalazištu dobro očuvan skelet iz ranog srednjeg veka.
Prvo švedska, potom i svetska arheologija i istoriografija su utvrdile niz činjenica o skeletu, ali i slavnim Vikinzima, njihovoj vojnoj opremi i naoružanju. Skelet je smatran tipičnim primerom ostatka vikinškog vojnika i decenijama se kao takav štampao u brojnim knjigama i udžbenicima.
Nevolje su nastale pre petnaestak godina kada je DNK analizom utvrđeno da je u pitanju skelet ženske osobe. Treml se, naravno, ne ruga niti podsmeva naučnoj zabludi. Svojim radovima samo ističe koliko je istoriografsko znanje uslovljeno tačnošću niza drugih spoznaja, stoga često i ne baš pouzdano. Biće da je istorija, pre svega, interpretacija.
Ova umetnica se u radovima bavi mitovima, neispričanim pričama i zaboravljenim događajima. Pokušava da "ukaže na praznine u društvu i otkriva društvene filtere percepcije". Osim video zapisima, služi se i instalacijama u velikim prostorima, a poput klasičnog vajara, kleše kamen i figure često pravi pomoću cementa. Slično Šleglovoj, prvo je završila arhitekturu u Insbruku, Lundu (Švedska) i Beču, potom je u glavnom gradu Austrije završila i studije grafičkog i komunikacionog dizajna.
U Galeriji "Forma" naići ćemo na niz sa velikih i malih ekrana poznatih nam likova. Dominantni su filmovi iz novijih vremena, ali za starije tu su i junaci iz "Ubice" ili "Društva mrtvih pesnika". Kekeljević uspeva u onome što je izuzetno teško – likovi na fotkama izgledaju toliko uverljivo da posmatrač dolazi u iskušenje dotaći omiljenog favorita. Izuzetno dobro vlada vajarskim znanjem tako da „filmski svet oblikuje dajući mu lični pečat upravo u karikaturalnoj stilizaciji.“
Na izloženim karikaturama filmskih junaka su tragovi maštanja i zanesenjaštva. U ovlašnom kataloškom zapisu autor podseća na čuvenu analizu filma "Matriks" slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka po kojoj upravo fikcija i iluzija daju strukturu i diskurs stvarnosti i stoga mnogo gubimo kada ih se, pogotovo na filmu, odričemo.
.jpg "Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško:")
.jpg "Brnabić: Zašto traže Vučevićevu glavu zbog nesreće u Novom Sadu, šta je on kriv, neka traže moju")
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar