Gde se svake godine povećava broj zaštićenih staništa koja služe kao dom mnogobrojnim životinjskim i biljnim vrstama. Gde se radi na sve većem korišćenju obnovljivih izvora energije.
Zamislite svoju okolinu o kojoj neko brine, gde donosioci odluka planiraju i upravljaju kako da najbolje zaštite životnu sredinu.
A onda otvorite oči i pogledajte oko sebe. Zašto samo da zamišljamo zdravu i bezbednu životnu sredinu? Šta nas sprečava da u tome i živimo?
Građani Srbije su generalno zabrinuti za pitanja u vezi sa životnom sredinom i klimatskim promenama. Važno im je kakav je kvalitet sredine u kojoj žive i spremni su da učestvuju u rešavanju problema koji se tiču ovih oblasti.
Međutim, da bismo svedočili promenama, potrebno je da se i formalno reformišu određeni procesi, zakoni i politike koje uređuju i definišu zaštitu životne sredine. A onda zaključujemo da građani zapravo nemaju poverenje u svoju snagu, u svoju moć da mogu nešto da promene, niti da su uključeni u bilo kakve procese donošenja odluka.
Zato, hajde da to menjamo!
Lokalne organizacije civilnog društva i mediji imaju veoma važnu ulogu u širenju i jačanju glasa šire javnosti. Poseduju stručnost, kao i znanje, a građani im veruju. Ako se organizacije i mediji uključe u svojim mestima u procese odlučivanja, to je pokazatelj transparentnosti i odgovornosti.
Učešćem u procesima donošenja odluka, organizacije i mediji mogu doprineti da se odluke donose na transparentan način, a da informacije o merama zaštite životne sredine budu dostupne javnosti.
Osim toga, lokalne organizacije civilnog društva najčešće poseduju dugogodišnje iskustvo u radu na pitanjima životne sredine i to u različitim oblastima bilo da su to klimatske promene, kvalitet vazduha ili upravljanje vodama i slično. Svoj doprinos na formalnom nivou u lokalnim opštinama mogu dati upravo u vidu ekspertize, novih ideja i na taj način ostvariti efikasnije politike i strategije za zaštitu životne sredine.
Takođe, mediji su oni koji podižu svest javnosti, edukuju javnost, informišu i staraju se da sve informacije pravovremeno dođu do građana. Veća informisanost građana i edukacija u ovim oblastima, doprineće većem uključivanju građana u procese donošenja odluka i bolje razumevanje izazova i potencijalnih rešenja.
Zato, kako bismo na adekvatan način zaštitili životnu sredinu, potrebno je da svi zajedno damo svoj doprinos i uključimo se u rešavanje izazova sa kojima se susrećemo u svom mestu. Jačanje partnerstva između civilnog društva, medija i donosioca odluka je neophodno, jer upravo ovakva zajednička saradnja može dovesti do inovativnih rešenja.
"Menjaj na zeleno!" poziv je upravo
Beogradske otvorene škole (BOŠ) za podnošenje projektnih ideja u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za učešće u procesima donošenja odluka i praćenju primene javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Ovo nije samo još jedan projekat u nizu. Ovo je poziv na akciju, prilika da zajedno oblikujemo svoju sredinu u kojoj živimo, koju koristimo i koju ostavljamo budućim generacijama.
Beogradska otvorena škola će podržati organizacije civilnog društva i medije kroz finansijsku podršku od osam do 12 hiljada dolara, ali i kroz mentorsku i ekspertsku podršku namenjenu onima koji prepoznaju probleme životne sredine u lokalnim zajednicama, podstiču društvene promene i aktivno motivišu građane da se uključe u procese donošenja odluka.
Rok za podnošenje projektnih ideja je 28. jun 2024. godine do 12 časova, a više informacija o uslovima konkursa može se naći na sajtu:
zazivotnusredinu.bos.rs.
Projekti će biti realizovani u periodu između septembra 2024. i aprila 2025. godine.
Ovaj program podrške deo je petogodišnjeg projekta "
Zajedno za životnu sredinu" koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije, Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), udruženjem ENECA, međunarodnom organizacijom The Nature Conservancy (TNC) i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham).