Ništa od rasprave o privatizaciji Vodovoda

Nezvaničan razlog za to je neslaganje unutar vladajuće koalicije o ovom pitanju, a zvaničan je to što još nije obrazovana državna komisija za javno-privatna partnerstva.

Članica Gradskog veća zadužena za komunalne poslove, Gordana Pušić, kaže da su predstavnici gradskih vlasti očekivali da će komisija biti obrazovana, s obzirom da je predlog oduluke poslat pre mesec dana. "Dogovorili smo se, s obzirom na složenost problema u ovom slučaju, da bi pre nego što Skupština donese odluku, bilo uputno da pribavimo mišljenje komisije, pa da predlog projekta s mišljenjem komisije predstavimo odbornicima u Skupštini", kaže Gordana Pušić.

Gradska vlast međutim ne odustaju od javno-privatnog partnerstva. Članica Gradskog veća se nada da će se taj predlog ponovo naći na sledećoj sednici gradskog parlamenta, ali šturo obrazlaže zašto smatra da je dobar. "Pričaćemo sledeći mesec kad bude na Skupštini. Pre svega, uštedećemo godišnje četiri miliona evra kapitalnih subvencija koje smo davali Vodovodu, a taj novac ćemo ulagati u nešto drugo", kaže Gordana Pušić.

Odgovarajući na pitanje novinara Radija 021 - zašto se planira kreditno zaduživanje Grada, ako već privatni partner treba da uloži novac u ovu oblast, Gordana Pušić kaže da je to samo projekcija. "To ne mora da bude u tenderskoj dokumentaciji. To je samo predlog projekta", kaže članica Gradskog veća i dodaje bi Grad i dalje odlučivao o ceni vode, u slučaju uspostavljanja javno-privatnog partnerstva.

Opozicija protiv javno-privatnog partnerstva

Povlačenje ovakvog predloga projekta s dnevnog reda Skupštine, za šefa radikala u gradskom parlamentu, Đurađa Jakšića, najbolja je odluka vlasti na današnoj sednici.

On podseća da je od odlaska radikala s vlasti, cena kubika vode povećana sa 25 na 87 dinara i da je kao takva nekvalitetna, a najskuplja u zemlji. "Ako "Vodovod i kanalizacija" planira pozitivan poslovni rezultat na kraju 2012. godine od pet miliona evra, postavlja se pitanje - šta će nam onda strateški partner", pita se Jakšić.

To nije jasno ni funkcioneru Demokratske stranke Srbije, Branislavu Ristivojeviću koji smatra da zbog značaja ove delatnosti, Grad ne treba da proizvodnju vode prepušta privatniku.

"Tvrdim - menadžment u Vodovodu je loš, gubici u sistemu veliki, nivo naplate nije onakav kakav bi trebalo da bude, opterećen je velikim brojem nepotrebnih radnika zapošljavanih po političkim linijama i slično. Unutrašnjim resursima, ovo preduzeće može da se učini još profitabilnijim", smatra Ristivojević.

I sindikat protiv privatnog kapitala u Vodovodu

Eventualnom ulasku stranog privatnog kapitala u Vodovod ranije se usprotivio Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti, koji je zatražio da se sporni predlog povuče sa dnevnog reda Skupštine.

U sindikatu smatraju da je neverovatno rešenje da će privatni partner sa 49 odsto osnivačkog kapitala preuzeti odgovornost upravljanja preduzećem, dok će Grad, vlasnik 51 odsto kapitala, svoje interese zaštititi kroz učešće u donošenju strateških odluka. Od gradskih vlasti traže da se o ovom pitanju raspiše referendum i podsećaju da je tu inicijatvu potpisima podržalo više od 30.000 Novosađana.

Bjelajac: Javno-privatno partnerstvo nije privatizacija

S druge strane, direktor Vodovoda, Branko Bjelajac tvrdi da nipošto nije reč o privatizaciji. "Javno-privatno partnerstvo zapravo je spas od privatizacije", smatra Bjelajac i dodaje da je potrebna nova tehnologija kako bi se smanjili gubici na mreži, koji su trenutno 26 odsto. (Dejan Stojičić)

Satiričnu verziju ove vesti pogledajte u novoj epizodi Teleplova ''Javno-privatni vodovod''