Život nam je itekako otežan i uobičajene aktivnosti smo pomerili ka ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima kada je nešto snošljivije, premda živa u termometru i u ovom periodu dana nadilazi 23 stepena.
Međutim, i u vremenskim neprilikama ima onih koji se uporno drže standardnih termina. Među njima su i izuzetno ugledne kulturne ustanove, čiji rad godinama, a i ovog jarog leta, inače, zavređuje pohvale.
Iščekivanje kataloga
Tako je Muzej Vojvodine promociju kataloga veoma zapažene izložbe "Blagoveštanski sabor Vlahe Bukovca" zakazao za četvrtak (15. avgust) u 13 časova. Postavka već nedeljama privlači pažnju sveta kulture, prateća predavanja i stručna vođenja su zadivila i zahtevniji segment likovne publike, pa se prezentacija kataloga kustoskinje Aleksandre Stefanov željno iščekivala.
Bila je to prilika da se u impresivnom zdanju u Dunavskoj 35 još jednom okupi zadivljujući broj posetilaca. No, s obzirom na nezabeleženu toplotu bilo je uputno promociju odložiti za destak dana ili, bar, pomeriti u večernje sate, što je bio i termin (20h) za prateće aktivnosti.
No, mimo običaja uprava Muzeja je ostala kruta i tako su stalni muzejski pratioci, a gro njih je u dobrano poodmakloj životnoj dobi, morali da se usred pakleno toplog dana više sati izlože pravoj žegi kako bi prisustvovali događaju.
Posve nepotrebno, jer vanredne okolnosti su mnoge prinudili da i radno vreme prilagode prilikama. Ne samo kulturne i druge institucije, već i proizvodne organizacije, gde je pomeranje složenije izvesti i povezano je sa usklađivanjem niza dobavljačkih delatnosti.
Radno vreme
Zapravo, pitanje radnog vremena, od 9 do 17 sati, izaziva polemiku u celoj Evropskoj uniji od kako je uvedeno. Obuhvata dnevni period najintezivnje ljudske delatnosti i smatra se da je glavni razlog uvođenja što ovakva periodizacija radnog dana znatno pospešuje potrošnju.
No, zahtevi za promenama su sve snažniji i argumentovaniji, čemu se poslednjih godina pridodaju i zahtevi za prilagođavanje radne aktivnosti i vremenskim (ne)prilikama.
Nevolja po Novosađane je tim veća što muzej nije jedina kulturna institucija koja je zaboravila na vremenske prilike i standardnu publiku. Slično se dogodilo i sa primenjenim umetnicimna u čijoj je galeriji "Forma" u utorak otvorena izložba "Papir i vodeni znak" Đerđa Mora, našeg sugrađanina koji je ove sezone napunio 80 leta od kojih je 60 proveo baveći se na različite načine papirom.
Dva dana kasnije upriličeno je i stručno vođenje,a termin je oba puta bio isti, 18 časova. Prerano za ove paklene dane, jer tempeatura je na Rimskim šančevima u 18 bila 37 stepeni, a ko zna koliko je bilo u asfaltom prebukiranom centru grada gde se nalazi mala, ali agilna "Forma".
Agilna "Forma"
Odabir odgovarajućeg termina za "Formu" je ovog puta tim značajnije što je reč o izuzetnoj postavci kakva se i u Novom Sadu, gradu razvijene likovne i prakse primenjenih umetnosti, retko događa. Mor nam je predočio priču o papiru, uz Gutembergovu štampariju i kompjuter najvažniji izum u istoriji, potom i priču o "vodenim žigovima", otisku po kome se prepoznavao o kom proizvođaču papira je reč. Bio je to svojevrsni potpis proizvođača.
Naročita pažnja posvećena je prvom štampanom rukopisu na ovim prostoru, "Oktoihu" sa Cetinja iz 1494. godine, čija je dodatna specifičnost da se tiskao isključivo na venecijanskoj i lombardinskoj hartiji, najkvalitetnijoj u to vreme.
Znalo se da je Mor izuzetno sistematičan i uporan istraživač, iza njega ostaje i impozatnan broj stručnih radova objavljen u uglednim časopisima. Ipak, oformljena kolekcija je ugodno iznenađenje, a aktuelna izložba, čijoj je realizaciji znatno doprneo dr Zdravko Rajčetić, predsednik UPIDIV, prvo je izlaganje javnosti. Od mladih zaljubljenika istorije, štamparstva, dizajna, očekuje se da nastave tragom Đerđa Mora.
.jpg "Biografija koja obećava: Ko je nova direktorka Nacionalnog parka")
.JPG "Petak 13. u Novom Sadu: Tamburica fest, Novosadski strip vikend...")
_zene_vojnici_.jpg "Novosađani, ako propustite prikaz Vojske u nedelju - nova prilika na Jugovićevu 18. septembra")
.jpg "Pokrajina finansira rekonstrukciju ulice u Sremskim Karlovcima: Koštaće 50 miliona dinara")
Komentari 3
Tanja
Anonimus
Slobodan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar