Prva bolonjska generacija bez šanse za zaposlenje

Tako svršeni studenti engleskog jezika na Filozofskom fakultetu nakon četiri godine dobijaju zvanje "diplomirani filolog - anglista" umesto dosadašnje akademske titule "profesor engleskog jezika", koja predstavlja jedino navedeno zanimanje u prosveti, prema poslednjem izdanju Službenog glasnika. Kako za Radio 021 kaže budući "anglista" Goran Bogunović, on i njegove kolege su se školovali upravo da bi predavali u školama, što im je naprasno onemogućeno.

"Ljudi koji imaju to zvanje ne mogu da se zaposle, na primer, u osnovnoj školi. A to su profesori, kako god ih vi nazvali - to su želeli da budu, to su studirali i to su završili", navodi on.

Bogunović dodaje da ipak postoji način da se anglisti zaposle, jer privatne škole primaju bachelor diplomce, uz završen dodatni kurs - što smatra paradoksom. "Prema našim propisima, neko ko je završio fakultet nema dovoljno znanja da predaje, a neko ko je završio kurs ima? Paradoksalno, zar ne?", pita se ovaj svršeni student engleskog.

Sistem 3+2 najgore (i najskuplje) rešenje

Situacija je još gora kada je reč o smerovima gde osnovne studije traju tri godine. Studentkinja psihologije Slavica Ranisavljev navodi da nakon dobijanja bachelor diplome svršeni studenti mogu da rade samo kao pomoćnici pri obradi podataka.

"Posle tri godine, mi dobijamo diplomu na kojoj piše "psiholog", što je veoma neodređeno. Sa druge strane, rekli su nam da posle tri godine studiranja psihologije ne možemo da radimo sa ljudima, već samo kao pomoćnici pri obradi podataka ili savetnici psihologa. Posle tri godine studiranja, to je zaista ništa, kao da imamo srednju školu", kaže Slavica za 021.

Ona navodi da su njene kolege naišle na neprijatno iznenađenje kada su se nakon završetka studija našli na birou rada. Naime, njihovo zanimanje "psiholog" ne postoji u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. "Ukoliko završite samo osnovne studije, vi nemate gde da radite. Na Birou ne postoji uopšte zanimanje namenjeno za nas, praktično ne znaju kako da nas upišu", kaže ova studentkinja psihologije.

Pomoćnik ministra prosvete Slobodan Jauković kaže da će prilikom prvog sledećeg usvajanja izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u pravilnike biti ubačeni i stručni nazivi koji do sada nisu bili prepoznati na tržištu rada.

"Kada se budu radile izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, ubaciće se i ono što je uočeno kao problematično. To nisu samo pojedinačni događaji, to su procesi - znači, treba i tržište rada da se prilagodi novim okolnostima u bolonjskom procesu", kaže pomoćnik ministra.

Jauković, međutim, navodi da će se to odnositi samo na studijske programe po sistemu 4+1. Prema njegovim rečima, fakulteti koji su se prebacili na 3+2 su to uradili preuranjeno, pre nego što je tržište rada prepoznalo trogodišnje visoko obrazovanje. "Fakulteti su požurili u početku primene bolonjskog procesa sa sistemom gde osnovne studije traju tri, a master dve godine. Da se razumemo, oni su to učinili iz najbolje moguće namere, želeći da studenti što pre dođu do kompetencije. I tu su nastali nesporazumi, koji će se vremenom uskladiti", kaže on.

Fakulteti nisu krivi?

Na pitanje da li su fakulteti zapravo "požurili" sa primenom bolonjskog sistema 3+2 kako bi od svojih studenata naplatili dodatne dve godine papreno skupog mastera, Jauković tvrdi da to nije slučaj. On kaže da bi bilo najbolje da se svi fakulteti vrate na sistem 4+1, dok će se vremenom tržište rada uskladiti sa novonastalom situacijom i da će generacije koje su se našle "u procepu" ipak naći posao u struci.

"To je procena koja nije tačna, zaista nije. Njihovi fakulteti su tako odlučili, a i studenti su sami mogli da biraju da li će da idu na te smerove, ili neke koji su na principu 4+1. Izgleda da fakulteti koji su izabrali koncept 3+2 uviđaju da su pogrešili i da se polako vraćaju na 4+1. Međutim, i dalje mislim da se ne mogu optužiti fakulteti za generacije u procepu, jer, ponavljam, želeli su najbolje, ali nije ispalo najbolje", kaže Jauković za 021.

Primena bolonjskog sistema u Srbiji je često označavana kao nepotpuna, nakaradna i da favorizuje novac ispred vrednog rada i učenja. Mnogi smatraju da je u Srbiji jedina funkcija mastera da plate kako bi radili, jer postoji dosta primera obrazovnih profila koji su naprosto primorani da papreno plate doškolovavanje, jer sa završene tri ili četiri godine jednostavno nemaju zanimanje. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)

Satiričnu verziju ove vesti pogledajte u epizodi Teleplova ''Nepostojeća radna mesta''