Stručnjaci procenjuju da će ukupan rod biti manji od 270.000 do 300.000 tona u odnosu na 2022. godinu. Osim direktne štete, indirektna šteta će se odraziti iduće godine jer će se slabo obrazovati rodni pupoljci.
Topla zima ove godine je ubrzala proces vegatacije, da bi se krajem marta desio vrtoglavi pad temperature.
I to je sve uticalo negativno na razvoj voća.
Potom su izuzetno visoke temperature uticale na jako veliku transpiraciju, na opadanje plodova, na pojavu ožegotina tamo gde nema protivgradne mreže, a čak i tamo gde postoje sistemi za navodnjavanje, došlo je do napada grinja i defolijacije.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Zoran Keserović kaže za
Euronews Srbija da su to direktne štete.
"Prvo smo imali pojavu niskih temperatura u trećoj dekadi aprila, posle smo imali velike štete od grada i nezapamćenu sušu. Evo, za 35 godina koliko radim, ne pamtim da je bio ovako sušni period u julu avgustu, i dalje se to nastavlja", naveo je on.
Koje voće je najviše pogođeno?
Svi ti nepovoljni faktori su uticali na to da profesor procenjuje da će biti od 270.000 do 300.000 tona manje voća nego u rodnoj godini kakva je bila pre dve godine i kada je rod bio 1,47 miliona tona.
"Pored ove direktne štete, sada je obrazovanje pupoljaka kod mnogih voćnih vrsta za sledeću godinu i pogotovo tamo gde je došlo do defolijacije, slabo će se obrazovati rodni pupoljci za narednu godine. Tako da ćemo imati i tu indirektnu štetu koja će se odraziti sledeće godine", naveo je profesor.
Postavlja se pitanje koje voćne vrste su najviše pogođene.
Kod šljive je, kaže profesor Keserović, došlo do brzog sazrevanja.
"Tu je došlo do jakog velikog smežuravanja samih plodova, dehidratacije, brzog sazrevanja. Znači može se reći da se najviše odrazilo kod šljive, delimično kod jabuke. To su dve voćne vrste koje su vodeće u Srbiji", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
On kaže da će biti voća za konzumiranje, ali da će cena biti izuzetno visoka što se, dodaje, vidi i na pijacama, baš zbog toga što je došlo do smanjenja roda i kvaliteta.
"I sigurno da je više otišlo za preradu nego što će da ide za čuvanje, u hlanjače, pogotovo kod šljive koja se vrlo brzo obrala u Srbiji", rekao je profesor Keserović.
.jpg "Novosađanka podnela prijavu protiv doktorke u Betaniji: Prošla pakao tokom porođaja")
Komentari 5
Imre
Imre
Primer: Ako je otkup 50 din.sto i jesta tad bi vlada mogla da odredi pravilnik da za jabuku u otkupu za trgovinu bila bi marza 25%,i da se to ne oporezuje.Ako trgovina poveca cenu iznad toga uvesti porez na tu dobit od 50%
U Austriji hladnjace su u vlasnistvu proizvodjaca gde se daje ponuda i prima potraznja,od vlasnika zavisi hoceli u toj prodaji ucestvovati ili cekati bolju cenu.Vlasnici snose troskove hladnjace u celoj godini.
Sabahudin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar