Naime, iako je pojedinim preduzećima u potpunosti blokiran rad, banke su nastavile da naplaćuju previsoke kamate na kredite kojima su se te firme ranije zadužile. Portparol nevladine organizacije "Pravda za sve" Nikola Travica kaže za 021 da je država morala da predvidi oslobađanje ili reprogram ovih potraživanja za vreme trajanja Uredbe o smanjenju potrošnje električne energije.
"U ovakvoj situaciji, ta preduzeća su osuđena na propast. Država je trebalo da misli šta će se desiti sa privredom i radnim mestima nakon vanredne situacije - morali su da na neki način pomognu preduzećima za vreme trajanja restrikcija", smatra Travica.
Urednik sajta makroekonomija.org Miroslav Zdravković smatra da je prerano za prognoze koliko će pogođena preduzeća trpeti zbog restrikcija, ali navodi da će "žrtava" u privrednom sektoru sigurno biti. On dodaje da su potraživanja banaka samo jedan od razloga zbog kojih će ekonomija trpeti. "Gotovo svi sektori, osim elektrodistribucije i proizvodnje uglja, trpe zbog manjeg prometa i neutralnosti banaka koje uredno servisiraju svoja potraživanja, bez obzira na situaciju. Ja se bojim da će biti sigurno nekoliko desetina privrednih subjekata koji će nakon ovoga ići u blokadu jer nisu uspele da ostvare profit kojim bi namirili potraživanja", navodi on za Radio 021.
Državi vezane ruke
Zdravković dodaje da će i država trpeti zbog pada privredne aktivnosti, jer na taj način pada i naplata poreza koja stvara rupe u budžetu. Ovaj stručnjak kaže da bi nedostatak tih sredstava mogao da se prelomi o leđa penzionera i zaposlenih u javnom sektoru , koji bi mogli da ostanu bez primanja. Prema Zdravkovićevim rečima, ne postoji model kojim bi država naterala banke da oproste ili barem proglase kapitalizaciju dela duga, koje bi izvuklo firme od sigurne propasti.
"Zaista ne vidim kako bi to dražava mogla da nagovori banke da izađu u susret preduzećima - ovde je stvar u neposrednom odnosu tih firmi i njihovih banaka. Oni su u situaciji da trebaju da mole banke za odgađanje isplate kreditnih rata u cilju da se dodatno ne pogoršava finansijsko stanje u preduzećima", kaže Zdravković.
Pored pasivnosti bankarskog sektora, bitno je napomenuti da su kamatne stope u Srbiji najviše u Evropi, jer za dinarska sredstva kamate iznose i do lihvarskih 20%. Kamatne stope na investicione kredite privredi iznose i do 7,9 odsto godišnje, dok su u evro-zoni tek 2,9 odsto. Stručnjaci kažu da je najznačajniji faktor koji utiče na kamatnu stopu u Srbiji valutni rizik, ali da visok procenat nenaplativih potraživanja banaka od privrede takođe utiče na odluke o visini kamata. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)
.jpg "VIDEO: I glumice Pozorišta mladih nakon predstave čitale imena stradalih u nesreći u Novom Sadu")
.jpg "Gde je i šta radi Više javno tužilaštvo u Novom Sadu u slučaju nesreće na Železničkoj stanici?")
.jpg "Protest u Novom Sadu u nedelju: Blokada raskrsnice kod Železničke stanice")
.jpg "Momirović")
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Komentari 13
Đunta
samo obica gradjanin
nego je to BANKROT DRZAVE
-nema privrede,a samim tim nema prozvodnje=nema sredstava,novaca,
tako da kompletna drzava vise nema novcanih sredstava ni za jedan sektor, a ne samo za penzionere i javni sektor
svi politicri koji ne znaju da vode drzavu, pricaju kako je potrosacko drustvo propast za drzavu,
JESTE ako nema prizvodnog lanca i kada nema SREDNJEG sloja gradjana
Svugde u normalnm drzavama ima ultra bogatih gradjana, to se izrazava u promilima,
kao i jako bogatih gradjna taj sloj gradjana se prikazuje u malom procentualnom broju
dok najveci % gradjana je srednji stalez
bez takve podele drzava ne moze da funkcionise,
isto tako normalne drzave imaju i siromasni slo gradjana,koji se prikazuje o malom promilskom broj a o kojoj drzava vodi racuna
jer drzava ZIVI od poreza,raznih taksi,pdv-a....u tim drzvama
na prvom mestu VLAST se na bazira na lopovluku i sticenju raznih klanova=mafije
МИСИОНАРСКА ПИСМА
8. Писмо
Попу Карану: О светској кризи
Питаш ме, Божији човече, откуда садашња криза, и шта она значи?
Ко сам ја да мене питаш о овако крупној тајни? "Говори кад имаш нешто боље од ћутања", каже свети Григорије Богослов. Па иако сматрам, да је ћутање сада боље од сваког говора, ипак из љубави према теби ево износим ти оно што милим о питаном.
Криза је грчка реч, и означава суд. У Светом Писму ова се реч употребљава много пута. Тако Псалмист говори: зато се неће безбожници одржати на суду (Пс. 1, 5). На другом месту опет: милост и суд пјевам (Пс. 101, 1). Мудри Соломон пише, да је од Господа суд свакоме (Приче, 29, 26). Сам Спаситељ је рекао, да Отац сав суд даде Сину, а мало после опет: сад је суд овоме свијету (Јн. 5, 22; 12, 31). Апостол Петар пак пише: јер је вријеме да почне суд од дома Божијег (1. Петр. 4, 17).
Замени реч суд са криза, па читај: Зато се неће безбожници одржати на кризи. - Милост и кризу пјевам. - Од Господа је криза свакоме. - Отац сву кризу даде Сину. - Сад је криза овом свијету. - Јер је вријеме да почне криза од дома Божијег. -
До сада су европски народи употребљавали реч суд, ме-то криза, кадгод их је сналазила нека невоља. Сада је само нова реч замењена старом, и разумљива неразумљивом. Кад је суша говорило се: суд Божији! кад је поплава; суд Божији! кад је рат или помор: суд Божији! кад су туче, земљотреси, гусенице, мишеви и друге беде, опет и увек - суд Божији! А то значи: криза кроз суше, криза кроз поплаве, кроз ратове, поморе итд. И садашњу финансијско-економску невољу на-род сматра као суд Божији, но не говори суд него криза. Да би невоља била умножена неразумевањем! јер док се изговарала разумљива реч, суд, знао се и узрок због кога је невоља дошла; знао се и Судија, који је невољу попустио; знао се најзад и циљ попуштене невоље. Чим је пак употребљена реч криза, реч неразумљива свима и свакоме, нико ништа не зна да објасни ни због чега, ни од кога, ни к чему? Само се тиме разликује садашња криза од криза, које су од суше или поплаве или рата или помора или гусеница или друге неке на-пасти.
Питали ме за узрок садашње кризе, или садашњег суда Божијег? Узрок је вазда за вазда увек исти. Узрок сушама, поплавама, поморима и осталим бичевањима рода људског, узрок је и садашњој кризи: богоотпадништво људи. Грехом богоотпадништва проузроковали су људи ову кризу, и Бог ју је попустио, да би људе пробудио, освестио, одуховио и к Себи повратио. Модерним гресима - модерна и криза. И заиста Бог се послужио модерним средством да уразуми модерне људе: ударио је по банкама, по берзама, по финансијама, по валутама новца. Испретурао је мењачке астале по васцелом свету, као негда у храму јерусалимском. Произвео је небивалу панику међу трговцима и мењачима новца. Диже, обара, меша, збуњује, застрашује. Све, да би се охоле главице мудраца европских и американских пробудиле, освестиле и одуховиле. Да би се усидрени у луке материјалне сигурности сетили душе своје, признали своја безакоња и поклонили се Богу Свевишњему, Богу Живоме.
Докле ће трајати криза? Докле дух људи остане непромењен. Докле охоли проузроковачи ове кризе не капитулирају пред Свемоћним. Докле се људи и народи не сете, да неразумљиву реч криза преведу на свој језик, те с уздахом и покајањем не узвикну: суд Божији!
Кажи и ти, часни оче, суд Божији, место криза, и све ће ти бити јасно. Поздрав ти и мир.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar