Sporu oko dvorca Fantast se nazire kraj: Zdanje Dunđerskog propadalo, sada ima šansu da zaživi

Autor: Aristea Stakić

Novi Sad

17.10.2024.

19:39 > 19:21

Dvorac Fantast u Bečeju je nakon višegodišnjeg spora prvostepenom odlukom vraćen pod okrilje Zadužbine Bogdana Dunđerskog, odnosno Matice srpske.

Sporu oko dvorca Fantast se nazire kraj: Zdanje Dunđerskog propadalo, sada ima šansu da zaživi

Foto: 021.rs (Aleksandra Vidanović)

Postupak vraćanja dvorca Fantast u Bečeju pod okrilje Matice srpske trajao je 12 godina.

Iako se čeka pravnosnažnost odluke, mogućnost vraćanja dvorca pod okrilje Matice srpske otvara pitanje i o budućnosti ovog zdanja, kao i tome na koji način bi mogla da bude ispoštovana želja Bogdana Dunđerskog da njegova zadužbina postane Poljoprivredna akademija.

Matica srpska je 18. decembra 2012. godine predala Zahtev za vraćanje oduzete imovine Zadužbini Bogdana Dunđerskog pod njenu upravu. Zahtev su tada odbili i Agencija za restituciju, kao prvostepeni organ uprave, a potom i Ministarstvo finansija u drugom stepenu upravnog postupka.

Kako za 021.rs objašnjava upravnica poslova Matice srpske Jelena Veselinov, razlog za odbijanje zahteva bilo je "nepostojanje pravnog kontinuiteta". Nasuprot tome, Upravni sud je doneo odluku da pravni kontinuitet postoji, da je dokazan i vratio je predmet ponovo na odlučivanje organima uprave.

"Agencija za restituciju je sada, u ponovljenom postupku, deo zahteva koji je dozreo za odlučivanje prihvatila i vratila dvorac sa dvorskim kopleksom. Ukoliko ne bude žalbe, rešenje će postati pravnosnažno i dvorac se vraća u svojinu Zadužbine Bogdana Dunđerskog. O ostaloj imovini se i dalje vodi postupak", kaže Veselinov.

Ubrzano propadanje

Vest o vraćanju dvorca Fantast pod okrilje Matice srpske, obradovala je istraživača i biografa znamenite porodice Dunđerski, profesora Zorana Subotičkog. Kako je naveo u jednoj svojoj objavi na društvenim mrežama, "pao mu je veliki kamen sa srca".

Po njegovim rečima, i dvorac i dvorski kompleks Bogdana Dunđerskog godinama su se nalazili u pravnom i svakom drugom vakuumu. Takozvana "pat pozicija" bez nadležnosti, pretila je da od dvorca načini još jedan u nizu propalih i urušenih tragova našeg kulturnog i nacionalnog nasleđa.

"Dvorac je bio bukvalno čardak ni na nebu ni na zemlji. Nedefinisana, nejasna nadležnost nad Bogdanovom imovinom rezultirala je devastacijom dvorca, ubrzanim propadanjem, bespravnom sečom stoletnih stabala oko kapele, provalama, uzurpacijom ergele, raznim akcidentima koji su doprinosili ubrzanom propadanju jednog od najlepših dvoraca u Vojvodini", ističe profesor Subotički za 021.rs.

Veselinov je skrenula pažnju na to da je dvanaestogodišnji period u kojem je imanje ostalo bez korisnika, uticalo na stanje dvorca i čitavog kompleksa. Imovinom, koja je i dalje javna, upravlja Direkcija za imovinu Republike Srbije koja je Opštini Bečej poverila čuvanje dvorca i okoline.

"Nažalost, u ovom periodu se desilo nekoliko krađa, seča stabala oko kapele (od kojih su neka i iz vremena Dunđerskog), zapuštanje i devastacija objekta i okoline. Zadužbina i Matica nisu imale nikakvo pravo već samo pravni interes da se imovina očuva, pa su samo mogle da apeluju na nadležne organe da čuvaju imovinu do okončanja postupka restitucije. Poslato je niz dopisa Direkciji za imovinu, Opštini Bečej, Zavodu za zaštitu spomenika kulture i Ministarstvu kulture, budući da su dvorac i kapela proglašeni za spomenike kulture. U istom cilju slali smo i nekoliko urgencija organima uprave da se ubrza postupak rešavanja svojinskopravnih odnosa na imovini", kazala je ona.

Hoće li se ostvariti ideja Dunđerskog?

Postoje delovi istorije koje je prekrio "namerni zaborav" i mnogo toga je uništeno, spaljeno, sklonjeno zauvek. Bogdan Dunđerski u Bečeju još uvek nema ulicu ili trg pod svojim imenom, nema nikakvo obeležje u vidu, recimo, neke biste, a jedan je od najvećih srpskih zadužbinara, ukazuje profesor Subotički koji je pola svog radnog veka posvetio istraživanju ove vojvođanske građanske porodice.

Zbog toga je, kaže, inicirao i izdao knjigu, zajedno sa dr Jelenom Veselinov i Nemanjom Karapandžićem pod nazivom "Za večita vremena" u kojoj su po prvi put objavljeni testamenti Bogdana Dunđerskog iz 1918. i iz 1940. godine.

"Ja sam u svojim razmišljanjima o dvorcu sledio njegov trag. Zahvaljujući genijalnim idejama Bogdana Dunđerskog, sabranim u njegovom Testamentu iz 1940. godine, mi tačno znamo šta treba uraditi sa Fantastom. Znamo, ali je pitanje da li to i hoćemo. U Testamentu koji ostavlja potomstvu, jer nije imao 'od svoga srca poroda', Bogdan Dunđerski decidno naređuje da Matica srpska, pod čijom upravom će biti njegova Zadužbina, na njegovom imanju otvori – Poljoprivrednu akademiju. Pazite, čovek 1940. godine, uoči rata, usred naše panonske ravnice razmišlja o nekom 'Oksfordu', nekom akademskom kampusu za školovanje budućih agrarnih stručnjaka, obrazovanih ljudi koji će znati šta i kako sa najvećim kapitalom Vojvodine da se radi – sa zemljom", naglašava profesor Subotički.

Iako Subotički kaže da naiskrenije veruje da je ispunjenje testamenta Bogdana Dunđerskog jedini ispravan put za oživljavanje dvorca Fantast kako bi on postao naučna, obrazovna, kulturna i turistička destinacija evropskog i svetskog formata, dug period vraćanja dvorca Matici uticao je na to da sama građevina i njeni pripadajući prostori i umetnički predmeti izgube na vrednosti.

Foto: Aleksandra Vidanović

Šta konkretno podrazumeva vraćanje dvorca Fantast Matici srpskoj, delikatno je pitanje. O planovima revitalizacija i restauracije samog dvorca možda je čak prerano i govoriti dok se ne završi postupak o vraćanju ostale imovine.

Upravnica poslova Matice srpske Jelena Veselinov kaže za 021.rs da vraćanje imovine Dunđerskih njenoj Zadužbini znači oživljavanje i mogućnost da ona ponovo ostvaruje ciljeve zbog kojih je i osnovana. Veselinov smatra da je usled decenijskih društvenih promena nužno da se cilj zadužbine prilagodi današnjem vremenu tako da se ne izneveri suština želje osnivača.

"Pravni položaj zadužbina u Srbiji danas pruža niz mogućnosti, mnogo veće i šire od onih tradicionalnih - davanje zemlje ili objekata u zakup. Naravno, svaki program revitalizacije Zadužbine, definisanje modela na koji će izvorna volja dobrotvora biti ispoštovana i način korišćenja zadužbinske imovine biće tema za organe upravljanja Zadužbinom Bogdana Dunđerskog i Matice srpske", istakla je upravnica Veselinov.

Uloga zadužbinara

Kroz prizmu porodice Dunđerski mogla je da se vidi i sudbina celog jednog naroda, dodaje profesor Subotički. On kaže da su Dunđerski bili veliki stradalnici istorijskog meteža nastalog Drugim svetskim ratom i da je sa velikim sladostrašćem tada uništavana tzv. "dvorska kultura Vojvodine".

"Nisu samo materijalno uništeni i dokusureni, nego su i moralno i etički uniženi, decenijama su provlačeni kroz blato iz perspektive jedne ideologije, jednog svetonazora. U pitanju je bila samo pljačka koja je pravdana višim razlozima. Posebno je sa velikom sladostrašću uništavana tzv. dvorska kultura Vojvodine, kako sam je ja nazvao, jer je ona bila svedočanstvo o postojanju višeg staleža, građanskog staleža, jedne kulture koja je bila u dobroj meri emancipatorska po srpski narod na ovim prostorima", svedoči Subotički.

Vraćanje dvorca Matici srpskoj vidi kao dobar signal i demonstraciju dobre volje donosilaca odluka. On smatra da se time, posthumno, ispravlja nepravda naneta jednom čoveku, ali popravlja i šteta koju je pretrpeo srpski narod. Subotički se nada da će i ukupna imovina koju je testamentom Dunđerski zaveštao Matici, takođe biti vraćena.

"Svaki gest dobre volje ja pozdravljam, podržavam, ali još uvek ne vidim sistem, politiku, odlučnost da se svi ti veliki ljudi stave na pijedestal koji zaslužuju, da se njihova imovina stavi u funkciju državnog, narodnog napretka i razvitka. Nisu naši zadužbinari ostavljali svoju imovinu gladnoj deci Afrike, nego lokalnoj zajednici, potomcima svojih sugrađana. Otuda je i svaki pojedinačni slučaj, poput ovog sa Fantastom, vredan pažnje. Mnogo je posla pred nama, pred nekim novim generacijama koje stasavaju koje moraju sačuvati ne samo imovinu, nego mnogo pre vrednosti na kojima je počivala građanska kultura naših i njihovih predaka", poručuje profesor.

Dr Jelena Veselinov godinama je pratila, istraživala i izučavala probleme zadužbinarstva a nedavno je predstavila knjigu "Zadužbine u srpskom pravu: Istorijski kontekst i savremeni izazovi". Knjiga je plod višegodišnjeg istraživanja i praktičnog iskustvu koje je Veselinov sticala vodeći postupke restitucije imovine zadužbina Matice srpske.

"Zadužbine su godinama bile marginalizovane jer se nisu uklapale u tadašnji politički i pravni poredak. One nikada nisu ukinute, a njihova reafirmacija je počela sa tranzicionim procesima devedesetih godina. Ipak, privatizacija koja je gotovo završena pre otpočinjanja postupaka restitucije delom je ugrozila ovaj proces. Zadužbina Bogdana Dunđerskog ima aktivni pravni status, ali ona ne može da dela i ostvaruje ciljeve bez povraćaja njene imovine", zaključuje Veselinov.

Bitka za kapelu

Deo kompleksa Bogdana Dunđerskog je i kapela, koja je oduzeta od zadužbine i pravna bitka za nju i dalje traje. Ova kapela, sa pokretnim stvarima u njoj, koje su od posebnog kulturnog i istorijskog značaja, proglašena je pre 24 godine spomenikom kulture od velikog značaja. Veselinov je istakla da je Kapela oduzeta od Zadužbine i jedino ona ima pravni osnov da joj bude vraćena, te da o tome niko nema nedoumicu.

"Dvorac Fantast je značajan ne samo u smislu imovine koja će donositi prihod za ostvarenje cilja Zadužbine Bogdana Dunđerskog, već i kao simbol građanskog društva vremena čiji duh nosi. Vraćanje imovine Zadužbini ne bi bilo samo dosledno poštovanje pravnih propisa, već i ispravljanje istorijskih nepravdi i garancija budućim zadužbinarima da će njihova volja biti poštovana u budućnosti. Zbog svoje kulturne i istorijske vrednosti dvorac ima posebno mesto ne samo za Zadužbinu Bogdana Dunđerskog i Maticu srpsku, već za celo društvo i državu. U postupku restitucije je još šest Matičinih zadužbina", smatra Veselinov.

Teme

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

/

18.10.2024 • 10:43

/

nema sta ovde nije unistavano.

ovih dana po mrezama sajtovi sa nazivom srbija sire slike iz rumunskih gradova kao da su njeni. srbija nema takvih gradjevina zato sto ih je porusila.

jesul one pare za propagandu srbije namenjene za falsifikovanje domace turisticke infrastrukture

4 6 -2
Ahab

18.10.2024 • 08:26

Kako su samo strucno "oslobodioci" oslobodili Vojvodinu svega cega su se latili u svojim banditskim pohodima.
U nameri da najzad materijalizuju 4-godisnju bezaniju od vermahta, satro zalazuci se za jednakost, propagirali su neimastinu i oskudicu kao stil zivota, a istovremeno mastili svoje brkove najboljom hranom, natapali mesine najskupljim picima i uvaljivali se u najvece stanove (tudje!!!)
Najgore od svega je sto biracka klika reciklirane radikalske bande i danas sanja posleratni period pljacke i ponizenja Vojvodine i bogatih Vojvodjana kao neki "svetli" period u istoriji.

16 30 -14
Milan NS

18.10.2024 • 08:02

Kako ja gledam na to

"Matica srpska" se u poslednje vreme pojavljuje na svim nacionalnim događajima gde se priča o ugroženosti Srba i ćirilice.
Zna se ko širi tu demagogiju i ko ima koristi od toga.
Ako se "Matica" dočepa dvorca, objaviće posle nekog vremena da nema sredstava da ga održava, raspisaće se tender i javna nabavka i dvorca će se dočepati neko iz "ekipe" da od njega napravi elitni hotel i restoran mada je Bogdan zamislio nešto drugo

22 32 -10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.