Na današnji dan Vojvodina prisajedinjena Kraljevini Srbiji

Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena Banata, Bačke i Baranje, u Novom Sadu donela je 25. novembra 1918. odluku o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Zasedanje skupštine održavano je u zdanju "Grand hotela Majer", koji će docnije biti preimenovan u "Slobodu". Prisustvovalo je 757 poslanika izabranih u svim delovima Vojvodine.
 
Izbor je izvršen na osnovu Proglasa Srpskog narodnog odbora od 17. novembra.
Ideja je bila da svaki poslanik zastupa hiljadu građana. Tako se među poslanicima našlo 578 Srba, 84 Bunjevaca, 62 Slovaka, 21 Rusin, šestoro Nemaca, tri Šokca, dva Hrvata i jedan Mađar. Zanimljivo je da je među njima bilo i sedam žena.
 
Svečano zasedanje skupštine otvorio je najstariji poslanik Jovan Hranilović, inače unijatski sveštenik, pisac i publicista.
Istaknute ličnosti Velike narodne skupštine, kao i prethodno Srpskog narodnog odbora, bili su Ignjat Pavlas i Jaša Tomić. Dr Pavlas je bio ugledni advokat, poznat uopšte po društvenom aktivizmu i nacionalnom radu u interesu Srba u Novom Sadu. On je predvodio zasedanje Velike narodne skupštine.
 
Poznati publicista, političar, Jakov Jaša Tomić, pročitao je tokom zasedanja odluke Skupštine kojima je proglašeno prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji.
 
Skupština je donela i odluke važne za neposredno funkcionisanje Vojvodine, poput obrazovanja privremenih organa uprave.
 
Na čelno mesto Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju, kao izvršno telo, dakle svojevrsnu vladu, izabran je dr Joca Lalošević, dok je Slavko Miletić izabran za predsedavajućeg Velikog narodnog saveta, odnosno Skupštine.
 
Poslanici Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena Banata, Bačke i Baranje jednoglasno su 25. novembara 1918. glasali da se Vojvodina priključi Kraljevini Srbiji.
 
Prethodnog dana  na Velikom narodnom zboru istovetna odluka doneta je u Rumi za područje Srema, pod rukovodstvom Žarka Miladinovića.
Delegacija Sremaca prisustvovala je Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu.
 
U vreme Mađarske bune 1848. Srbi su, na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima proglasili Srpsku Vojvodinu, kao teritorijalnu autonomiju. Bečki dvor je u prvom trenutku bio uzdržan da bi zatim 1849. ustrojio posebnu krunsku zemlju Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, koja je potrajala samo do 1861.
  • Lala

    27.11.2024 04:36
    Prpoast
    Bolje da ćutite
    Malo je NAS VOJVOĐANA koji su na izborima glasili za vojvođanske stranke!!!
    Sad se pokrivajte ušima...
  • Dobrica

    26.11.2024 23:50
    Vojvodina
    se nije prisajedinila KS, priključili su se Srem, Banat i Bačka. Krajem 2.SR pod imenom Vojvodina se opet nije prisajedinila Srbiji, već se priključila kao priznati autonomni i politički subjekat.
  • Isidora

    25.11.2024 18:26
    bolje da nije
    Bolje da nije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti