Grad: Dikriminacija Roma nije bila namerna

U saopštenju se ističe da je upis u matične knjige rođenih strogo formalan proces koji je regulisan zakonom, a u slučaju koji je bio predmet spora potrebno je bilo toliko dugo vremena upravo zbog utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje pomenutog prava. Predmet se još nalazi u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava po žalbi nevladine organizacije Praksis na rešenje Gradske uprave za opšte poslove Novog Sada kojim je odbijen sporni zahtev za naknadni upis u matičnu knjigu rođenih. Gradska uprava donela je takvo rešenje jer nije bilo dokaza koji bi potvrdili rođenje lica u Novom Sadu, s obzirom na to da su roditelji u vremenu tvrđenog rođenja dece bili prijavljeni u Titovom Velesu u Makedoniji, navodi se u saopštenju.

Dalje se ističe da Gradska uprava nije imala nameru diskriminacije osoba po bilo kom osnovu, i preduzimala je aktivnosti u skladu sa propisima i zakonom. Ova uprava realizovala je zahteve za naknadne upise u matičnu knjigu rođenih u kućnim uslovima, između ostalih i dece romske nacionalnosti, i pre i posle ovog zahteva, a dužina trajanja postupka zavisila je od vremena potrebnog za prikupljanje dokaza. Prema tome, da je tokom ovog postupka bilo moguće utvrditi dokaze da su osobe rođene u Novom Sadu, Gradska uprava za opšte poslove donela bi pozitivna rešenja.

Podsećamo, Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Osnovnog suda protiv Gradske uprave za opšte poslove. Ta gradska uprava je zahteve za naknadni upis troje "pravno nevidljivih" Roma odbacila pozivajući se na "trenutnu situaciju u Novom Sadu, sa sve većim prilivom lica romske nacionalnosti koji za sebe i svoju decu tvrde da su rođeni u Novom Sadu". Predstavnici gradske uprave su isticali i bojazan da će "brzopleto, neozbiljno i neoprezno" postupanje po njihovim zahtevima "izazvati masovnu pojavu sličnih zahteva lica romske nacionalnosti". Praksis je zbog toga u oktobru 2010. godine podneo tužbu protiv Grada Novog Sada i zatražio da se utvrdi diskriminatorsko postupanje prema Romima.

Osnovni sud je u septembru prošle godine doneo presudu u kojoj je naveo da je gradska uprava neopravdano pravila razliku u odnosu na ove osobe, zasnovanu na njihovoj nacionalnoj pripadnosti. "Na taj način, gradska uprava ih je stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druge podnosioce zahteva koji nisu romske nacionalnosti, čime je učinila akt neposredne diskriminacije", pisalo je u obrazloženju presude.