Zdravstvo u Novom Sadu: Manjak lekara, neophodna zamena dotrajale opreme

Autor: Emir Kahrimanović

Novi Sad

21.12.2024.

15:37 > 07:45

Novi Sad ima nedovoljno lekara, dotrajalu medicinsku opremu, a po građane su najopasnije kardiovaskularne bolesti, pokazuje godišnja analiza Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Zdravstvo u Novom Sadu: Manjak lekara, neophodna zamena dotrajale opreme

Foto: 021.rs

Prema analizi "Zdravstveno stanje stanovništva Grada Novog Sada 2023. godine" Instituta za javno zdravlje Vojvodine u ustanovama primarne zdravstvene zaštite "uočava se značajan nedostatak kadra u službama: za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, predškolske dece, žena, polivalentnoj patronaži, kao i oftalmologiji i otorinolaringologiji. Posebno je nepovoljna situacija u zdravstvenoj zaštiti predškolske dece i oftalmologiji gde je broj zaposlenih specijalista dvostruko manji od preporučenog normativa", navedeno je u analizi Instituta.

Građani su se žalili na nedostatak lekara i gužve, a o pomenutom problemu pisao je 021.rs kada je loše stanje potvrdilo više Novosađana, a detaljnije o njihovim komentarima i stavovima možete pročitati OVDE.

Resursi zdravstva u Novom Sadu

Ukupan broj zaposlenih prema podacima iz prošle godine iznosio je 8.752 radnika, od kojih su 6.896 bili zdravstveni, a 1.532 nezdravstveni radnici, što je porast u odnosu na godinu ranije kada je Novi Sad imao oko 700 zdravstvenih radnika manje, o čemu je 021.rs već pisao.

Ipak, nije postignut normativ Pravilnika koji nalaže jednog doktora na 1.600 stanovnika, jer je stanje takvo da jedan lekar pokriva 1.923 građana.

Zdravstvenu zaštitu stanovništvu Novog Sada pruža ukupno 16 zdravstvenih ustanova.

Na primarnom nivou zdravstvene zaštite to su Dom zdravlja Novi Sad, Apoteka Novi Sad i tri zavoda (Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata i Zavod za hitnu medicinsku pomoć).

Pored pomenutih ustanova tu su i Specijalna bolnica za reumatske bolesti, Vojna bolnica, Klinički centar Vojvodine, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Institut za plućne bolesti Vojvodine, Institut za onkologiju, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine i Klinika za stomatologiju Vojvodine.

Ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na više nivoa su Institut za javno zdravlje Vojvodine, Zavod za transfuziju krvi i Zavod za antirabičnu zaštitu.

Posteljni fond u stacionarnim ustanovama na nivou Novog Sada iznosi 3.334 postelje (izuzimajući 60 postelja Vojne bolnice Novi Sad).

Prošle godine u Novom Sadu lečeno je 75.686 ljudi koji su ostvarili 480.815 dana lečenja. Prosečno, lečenje je trajalo nešto više od šest dana, a prosečna zauzetost postelja na nivou grada bila je oko 40 odsto.

U Specijalnoj bolnici za reumatske bolesti zauzetost postelja bila je najveća i iznosila je 91,7 odsto, dok je najmanja bila u Kliničkom centru 32,9 odsto.

U analizi Instituta za javno zdravlje napominje se potreba za prijem i edukaciju kadrova, nabavka nove i zamena dotrajale opreme i uvođenje novih zdravstvenih tehnologija.

Takođe, ističe se i neophodnost za preventivni rad, sistematske preglede i skrininge, ali i edukaciju građana.

Promene su neophodne i u vidu preraspodele postojećih postelja u ustanovama koja nemaju optimalnu zauzetost.

Bolesti sistema krvotoka najučestaliji uzrok smrti, a među njima dominira visok pritisak

Vodeći uzrok smrti u Novom Sadu su kardiovaskularne bolesti koje su bile osnovni uzrok smrti u 47 odsto slučajeva.

Svaka peta osoba je umrla od tumora, dok je treća grupa bolesti koja je dovodila do smrtnog ishoda "šifra za posebne namene" (9,5 odsto). Potom slede bolesti sistema za disanje (5,6 odsto), bolesti sistema za varenje (3,4 odsto), povrede, trovanja i ostale posledice spoljašnjih uzroka su na 2,6 odsto.

Kada se govori o kardiovaskularnim bolestima, iz te grupe "bolesti sistema krvotoka" najčešći uzrok smrti su bile bolesti povišenog krvnog pritiska, zatim ishemijska bolest srca, druge bolesti srca i bolesti krvnih sudova mozga dolaze odmah posle.

Iz grupe tumora, kod muškaraca najčešći su maligni tumori dušnika, dušnica i pluća (27,6 odsto), maligni tumori debelog creva, završnog creva i čmara (15,7 odsto) i maligni tumor prostate (7,4 odsto).

Kod žena najčešći uzrok smrti su takođe maligni tumori dušnika, dušnica i pluća (18,3 odsto), ali su na drugom mestu maligni tumori dojke (16,4 odsto). Treća vrsta tumora su maligni tumori debelog creva, završnog creva i čmara, piše u analizi Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Registrovano 610 hiljada oboljenja

Vodeći uzroci obolevanja i umiranja stanovništva Novog Sada su štetne navike poput nepravilne ishrane, fizička neaktivnost, pušenje i druga štetna ponašanja.

U Novom Sadu tokom 2023. godine vodeće grupe bolesti u službama opšte medicine su bolesti sistema krvotoka (16,9 odsto), bolesti sistema za disanje (12 odsto), bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma (9,1 odsto). Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva su bile u 9 odsto slučajeva, dok su bolesti mokraćno-polnog sistema na 7,5 odsto dijagnoza.

Što se tiče predškolske dece, od 120 hiljada oboljenja, najviše dijagnoza odnosilo se na bolesti sistema za disanje (27,8 odsto). Zarazne bolesti i parazitarne bolesti su kod dece bile na 14 odsto.

Školska deca su nešto manje od trećine slučajeva oboljevanja imala bolesti sistema za disanje, zatim zarazne bolesti, pa povrede, trovanja i ostale posledice spoljašnjih uzroka. Na pet odsto oboljenja dece bile su bolesti kože i potkožnog tkiva. Ukupno je registrovano 115 hiljada oboljenja u Službi za zdravstvenu zaštitu školske dece.

Broj obolelih od zaraznih bolesti (bez gripa i COVID-19) povećao se više nego dvostruko u odnosu na 2022. godinu.

Prošle godine broj obolelih bio je 809, dok je godinu ranije da brojka bila 307.

Zahvaljujući boljoj registraciji, zabeleženo je više slučajeva polno prenosivih bolesti, navedeno je u analizi.

Skoro polovina obolelih od polno prenosivih bolesti u Vojvodini zabeležena je na prostoru Novog Sada. Vodeća bolest ove vrste bio je sifilis, dok je na drugom mestu po broju obolelih polna hlamidijaza. Ostala oboljenja zabeležena u dosta manjem broju.

HPV se smatra najčešćom seksualno-prenosivom infekcijom, a od 1.446 testiranih, kod 702 bili su pozitivni uzorci na ovaj virus. Sredinom 2022. godine uvedena je besplatna dobrovoljna imunizacija za svu decu uzrasta od 9 do 19 godina protiv humanih papiloma virusa. Od početka imunizacije dato je 7.813 doza ove vakcine koja se daje u dve, odnosno tri doze.

Obavezna vakcinacija uspešna samo kod BCG vakcine

Željeni obuhvat od 95 odsto ili više postignut je kod BCG vakcine koja se daje u porodilištu, a taj procenat iznosi 98,3 odsto. Uz ovu vakcinu uspešno je davana i prva doza protiv hepatitisa B.

Sve ostale vakcine je primilo ispod 95 odsto dece.

Ipak, rezultati su bolji nego godinu ranije, jer je u 2023. godini imunizacija bila nešto uspešnija nego 2022. godine, naročito kada su u pitanju druge doze.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

DOM ZDRAVLJA zdravstveno stanje novosađana

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

@Luka

21.12.2024 • 10:03

Misionar

A ti verovatno preporučuješ neke privatne laboratorije i zdravstvene ustanove da preuzmu javnozdravstveni sektor? Moźda je najbolje da proizvidjačima hrane damo da sami sebe kontrolišu, kvalitet vazduha nek meri onaj ko ga zagadjuje a buku neka mere vozači kamiona. Sanitarni pregledi zaposlenih u vrtiću, zdravstvu i restoranima je verovatno suludi trošak (do prve smrtonosne epidemije prljavih ruku). Vodu za piće dajte da analizira samo vodovod a za nematode ćete saznati verovatno nikad. Broj najčešćih bolesti neka se prikazuje u odnosu na retke bolesti, nema veze što to tako niko ne radi. Uostalom, šta i da prave mikrobiološke analize o trošku zdravstvenog osiguranja, može to prosečan čovek da izdrži i počne da plaća, bar pre nego što se potuku po ulicana.

6 0 +6
V

21.12.2024 • 09:59

Zdravstvo nam je takvo da ko god se docepao novca se leci u inostranstvu.
Nase bolnice su kraj sveta!

8 0 +8
Marko

21.12.2024 • 09:56

Vazno je izgraditi nacionalni stadion, kao spomenik Vucicu.To sto pola Vojvodine nema vodu za pice i sto su nam zdravsvo i ,skolstvo u jadnom stanju nije bitno.A za novce koji ce se utrositi za stadion mogli bi se resiti najvazniji problemi u ovim oblastima.Ali ako je gradjanima vazniji stadion onda nista.

11 0 +11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.