360° priče sa Ž. stanice: Životi i sećanja mnogih

Poštovani,
Imam 64 godine, ceo život mi je prošao na 200 metara od te stanice na Bulevaru. Čitam , a izvinite, nemam bolji naziv patetične pričice o toj stanici, kao da nije ona ista koju znam ceo život. Kakvi sastanci i rastanci. Pitajte bilo kog novosadjana, to je uvek bilo jedno prljavo i hladno mesto, smrdelo na wc, a vozovi, više šinobusi su bili takvi da je njima putovao samo onaj koji je jako morao. U stanici su se zimi sakrivale skitnice i uvek je bila puna nekog polusveta. Devedesetih je to kulminiralo i verovatno nije bilo goreg mesta u gradu. Deci smo uvek branili da idu tamo jer je okolo u parkovima bila sodoma i gomora! Koliko puta je neko pao pod voz ili ga spržila struja kada se popeo na vagon jer nikada nije bilo ograde oko celog objekta, pa su ljudi i deca prelazili prugu preko perona, izmedju vozova, ma zlo koje od početka nije služilo ničemu nego kao spomenik soc brutalizmu!
Jako je strašno ovo što se desilo, jednako koliko je strašno da 2024. posle svega živimo u diktaturi, obespravljeni, uništeni materijalno, moralno i na svaki drugi način, ali baš zato normalan svet ne može sebi da daje pravo čak i u borbi protiv ovih termita na vlasti, da izvrće činjenice i igra se oseçanjima normalnog sveta! STANICA je bila gadno i mrsko mesto od kada je tu, niko je nije voleo, napravili su je komunisti koji su bili iste štetočine kao SNS i nadam se da joj je došao kraj!

Srusiti i poslati u istoriju,nazalost....Krivicom ovih lopurda i samo da se ugrade...

Od ovog se stomak okreće koliko je bolno, a njima smo mi balavurdija i rulja jer tražimo da budu kažnjeni odgovorni.
Nema odustajanja od pobune.