Pročitajte govor profesora PMF-a: Ovo je bitka za opstanak naše nacije, hobotnica isisava život

Autor: 021.rs

Novi Sad

18.01.2025.

14:05 > 14:56

Redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i dopisni član SANU Igor Dolinka održao je govor u kampusu Univerziteta u Novom Sadu.

Pročitajte govor profesora PMF-a: Ovo je bitka za opstanak naše nacije, hobotnica isisava život

Foto: 021.rs

Portal 021.rs objavljuje njegov govor u nastavku:

Naš narod, ova zemlja i njeni građani, suočili su se tokom svoje slavne i tragične istorije sa mnogim teškim izazovima, prolazile su i odlazile vojske, često tehnološki i brojčano nadmoćnije, nepojamne sile su se namerile da pokore ne samo nas, već i čitav svet. Pa, ipak, još uvek smo tu - zbog ravnoteže među zvezdama ili zbog nekog drugog nedokučivog razloga.

Danas i, nažalost, ne prvi put u poslednjih nekoliko decenija, suočavamo se sa sasvim drugom vrstom izazova, sa organizmom koji bismo mogli da nazovemo hobotnicom. Ali, ne sa osam, 88, 888 pipaka - izgleda da je to zlokobno ponavljanje cifara danas u modi, 15, 155, 1555... - već hobotnicom koja je sa svojih 8888 pipaka zarila duboko u pore društva, a tako i u univerzitet.

Njen ledeni dah možete da osetite i kada se prošetate Zmaj Jovinom, pa pored Gimnazije. Danas gotovo da više ne možete da bude ni direktor vrtića, ni upravnik jaslica, a da niste primili taj beleg hobotnice. I sad više nema nazad - nema gde, da ne bude zabune. Svedoci smo bitke u borbi za sam fizički, biološki opstanak naše nacije kojoj hobotnica postojano isisava vitalnost, život. Ništa više i ništa manje. I naši studenti nas sada predvode u ovoj borbi.

Čujem, pitaju nas - pa, šta hoćemo? Odgovor na to pitanje je bolno jednostavan i očigledan - treba li gospodo da se opomenemo prvog stiha naše državne himne: "Bože pravde, ti što spase od propasti dosad nas."

To je prvi vapaj srpske narodne duše, vapaj za pravdom koji dolazi pre vapaja za hlebom. Hobotnica kao da ne razume ili, pre će biti, neće da razume, da pored krivične odgovornosti, kao kategorije pozitivnog prava, postoji politička odgovornost, etička i starija kategorija. Kad ste jednom presekli crvenu vrpcu na ulazu u javnu zgradu i uslikali se za sve moguće medije, vi ste tog trenutka dali zavet, sveto obećanje narodu i građanima da je ta zgrada bezbedna za upotrebu. Hoćemo vladavinu zakona, a ne jednog čoveka. Hoćemo vladavinu čestitosti i poštenja, a ne bahatosti.

Šta hoćemo još? Da bismo ovo dobro razumeli, poslušajmo stihove srčanog i čestitog Mostarca Alekse Šantića. Da, Alekse Šantića, ne Đure Jakšića. "Mi znamo sudbu i sve što nas čeka, no strah nam neće zalediti grudi! Volovi jaram trpe, a ne ljudi, Bog je slobodu dao za čoveka."

Hoćemo slobodu za institucije ovog društva koji služe jednoj i samo jednoj svrsi, a to je da građanima učine život lepšim, lakšim, srećnijim. Hoćemo bolnice i kliničke centra, institute, sudove i javna glasila slobodne od svih političkih i politikantskih uticaja igara, od svih troslovnih akronima, sadašnjih i budućih, od svih hobotnica.

Ali pre svega, hoćemo slobodne univerzitete i škole, jer, da citiram velikog šampiona slobode Nelsona Mendelu, obrazovanje je najmoćnije oružje koje čovečanstvo ima da promeni svet. Ili, kako bi to narodski, naš prvi ministar prosvete u modernoj srpskoj istoriji, pored čije statue imam čast da stojim danas, rekao - knjige, knjige braćo moja, a ne zvona i praporce.

Samo tkivo svake nacije sastoji se od obrazovanja i kulture. Hoćemo najzad da nas vode najstručniji i najsposobniji mladi ljudi, hoćemo prave mlade lidere, a ne one koji dolaze sa tamo nekih opskurnih stranačkih akadmiija, jer gospodo, ako zaista mislite da se mladi lideri stvaraju tako što ih učite na udvorištvo i poslušnost, onda razmislite ponovo.

Ove devojke i mladići u blokadama, koji se bore za istinu, čast i život, pokazali su i integritet i hrabrost, e pa to je materijal od kojeg treba da nastaju pravi lideri. Oni su pravi lideri naše budućnosti.

Ali, nažalost, sa tugom moramo da se prisetimo da naši pravi mladi lideri nisu samo u ovim zgradama. Ne smemo da zaboravimo naše bisere rasute po celom svetu, dvojica od ponajboljih studenata sa kojima sam ikada radio, koji su sve ispite kod mene položili sa maksimalnim brojem od 100 poena, danas su u Berlinu, u Nemačkoj. Naš prvi master sa smera Veštačke inteligencije, danas živi i radi u Briselu, a za njom će, bojim se, poći još mnogi.

Prisećam se generacije izvanrednih mladih matematičara koji su danas u Bonu, Beču, Birmingenu, Bristolu, Braunšvajgu, Bergenu i Bregi, Budimpešti, Barseloni i Bazelu, sve to počinje da liči na dijaboličnu i nimalo zabavnu igru zanimljive geografije gde nam to prokleto slovo "b" oduzima sve što vredi i do koga nam je stalo.

I pomišljam kako to slovo "b" u srpskoj azbuci se lukavo i podmuklo smestilo između slova A i V. I kako sada to trojstvo slova u svom paklenom plesu, uništava naše živote, živote dragih nam ljudi, nagrizajući samu supstancu biološkog, intelektualnog i duhovnog opstanka ovog naroda. Sada je vreme, sada je vreme da stanemo i kažemo: Dosta je bilo!

Na kraju, dozvolite mi da poentiram stihovima besmrtnog princa srpske lirike kojeg poznajemo svi po tantalskoj dilemi: "Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj?" U istoj toj pesmi, "Poeziju će svi pisati", on proriče da jednog dana, "tamo gde je bilo srce, stajaće sunce, i neće biti u ljudskom govoru takvih reči koji će se pesma odreći". Poeziju će svi pisati.

Mi poručujemo, taj dan kada će poeziju svi pisati neumitno i ubrzano dolazi. Naši studenti je već pišu, a do tada, u međuvremenu, ja primam na sebe osudu propevale gomile - ko ne ume da sluša pesmu, slušaće oluju!

Ko ne čuje petnaest minuta gromoglasne tišine, na trgovima i raskrsnicama, u školskim dvorištama i na pijacama, čuće "grmljavinu strašnu zemlje slobodne", da konačno ispravno parafraziramo našeg predivnog Đuru Jakšića, iz čije smo ulice danas pošli.

I zato - živeo slobodan univerzitet! Živela Srbija koju je pogledao Bog pravde. Živela Srbija bez straha u kojoj za hobotnicu prosto nema mesta.

Živela Srbija u koju naši mladi stručnjaci žele da se vrate i učine je pravednijim, bezbednijim i boljim mestom za život. Živela Srbija bezbrižnih dečjih osmeha.

I, iznad svega, živeli naši čudesni i neustrašivi đaci, studentkinje i studenti kojima se divi čitav slobodoljubivi svet. Živeli!

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 30

Hronološki Najpopularniji

Vlada

18.01.2025 • 19:51

Čovek nije rekao bukvalno ništa. Ovo je sve čista demagogija. Nismo svi baš podložni stilskim figurama za sedmi osnovne. Ali, neće mi objaviti, jer svi moramo da se divimo.

27 27 0
@kikimusmpa

18.01.2025 • 19:45

Šta vredi komentarisati kada ovaj nezavisni i objektivni medij koji teži jednoumlju ne objavljuje komentare koji imaju drugačije mišljenje?

12 11 +1
Запањен

18.01.2025 • 18:34

Браво

Човек је све лепо, јасно и културно рекао, а идиЈоти ударају минусе.
Мора да сте били сјајни ученици, па чим чујете реч професор добијете нервни слом.

47 81 -34

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.