Ova postavka rezultat je višegodišnjeg istraživačkog rada tima kustosa-istoričara Suzane Milovanović, Veselinke Marković i Aleksandra Petijevića, koji su intenzivno obrađivali kompleksnu temu.
Dodatnu dimenziju sagledavanju ove izložbe doprinela je istoričarka umetnosti Aleksandra Stefanov, dok su se iz Beograda pridružili Bojana Ilić i Dušan Babac. Time je novosadska publika dobila priliku da vidi postavku koja do sada nije bila predstavljena u drugim delovima Srbije.
Pionirski poduhvat
Izložba u Muzeju Vojvodine predstavlja prvo muzeološko prikazivanje kralja Aleksandra I Karađorđevića, vladara usko povezanog sa stvaranjem Jugoslavije, čije je ime, nakon Drugog svetskog rata, decenijama bilo gotovo izbrisano iz javnog diskursa.
Realizacija ovakvog poduhvata podrazumevala je niz izazova, među kojima je poseban problem predstavljalo sistematsko uništavanje predmeta povezanih s dinastijom Karađorđević. Osim toga, veliki broj relevantnih artefakata nalazi se u inostranstvu, čime je njihov pristup istraživačima bio znatno otežan.
Takođe, nakon raspada Jugoslavije, značajan deo istorijskih obeležja ove dinastije ostao je u novoformiranim državama, dodatno komplikujći rad na celovitoj rekonstrukciji istorijske građe.
Uprkos svim poteškoćama, kustosi i saradnici uložili su veliki trud u pronalaženje, sistematizaciju i obradu muzeoloških artefakata, omogućivši time stvaranje pionirske postavke koja će budućim generacijama muzeologa biti od neprocenjive vrednosti.
Obilje eksponata
Autori izložbe prikupili su značajan broj predmeta, od kojih svaki doprinosi razumevanju kralja Aleksandra i njegove vladavine. Međutim, prostorna ograničenja Muzeja Vojvodine rezultirala su prenatrpanošću izložbe, što je otežalo njenu preglednost.
Tematski, najveći deo postavke fokusiran je na Aleksandrovu privatnu sferu, dvor i vojničku karijeru, dok su segmenti koji se odnose na njegovu političku i ekonomsku delatnost znatno manje zastupljeni. Odsustvo dublje analize političkih aspekata njegovog delovanja, kao što je formiranje Balkanskog saveza ili značaj Male Antante, koja je predstavljala ključni stub njegove spoljne politike, predstavlja značajan nedostatak izložbe.
Izostavljeni aspekti
Posebno je indikativno što je segment posvećen kraljevim poslovnim aktivnostima gotovo u potpunosti zanemaren. Aleksandar I Karađorđević bio je značajno uključen u ekonomske tokove, ali su njegove poslovne aktivnosti bile ograničene državničkim obavezama.
Ipak, njegov angažman na ovom polju ostavlja prostora za istraživanje, posebno u kontekstu brojnih finansijskih kontroverzi koje su pratile dinastiju Karađorđević. Akademik Milan Bartoš još pre šest decenija dokumentovao je finansijske malverzacije dinastije, ali ovim aspektima na izložbi nije posvećena pažnja.
Takođe, postavka ne preispituje Aleksandrov odnos prema Majskom prevratu i ubistvu poslednjih Obrenovića, iako je poznato da je njegov otac, kralj Petar I, osećao izvesnu krivicu zbog brutalnosti tog događaja. Aleksandrova politička izolovanost, koja ga je sprečila da angažuje iskusne političke saradnike, takođe nije detaljno obrađena. Ova osobina je rezultirala centralizovanim načinom vladanja, u okviru kojeg je kralj donosio odluke bez konsultacija sa političkim elitama.
Uvođenje diktature
Najveća kontroverza vezana za Aleksandrovu vladavinu odnosi se na ukidanje Narodne skupštine Kraljevine SHS 1929. godine i uvođenje diktature. Ova odluka doneta je u složenim političkim okolnostima, nakon atentata u Skupštini, u kojem je poslanik Puniša Račić ubio tri člana Hrvatske seljačke stranke.
Međutim, ostaje nejasno zašto je kralj za predsednika vlade imenovao generala Petra Živkovića, člana nekoliko paravojnih formacija, što se pokazalo kao politički promašaj. Ove teme na izložbi nisu adekvatno obrađene, već su svedene na osnovne informacije o diktaturi.
Kruna izložbe
U muzeološkoj praksi katalog predstavlja krunu svake izložbe, a autorski tim Muzeja Vojvodine ostao je dosledan ovom principu. Katalog izložbe je vizuelno atraktivan, bogat podacima i sadrži predgovor profesorke Mire Radojević, koji doprinosi akademskoj vrednosti ove postavke.
Iako izložba "Aleksandar I Karađorđević" predstavlja značajan muzeološki poduhvat i pruža opsežan uvid u privatni i vojnički život kralja, ostaje prostor za dalja istraživanja političkih i ekonomskih aspekata njegove vladavine, kao i za kritičkiji pristup određenim temama koje su u trenutnoj postavci izostavljene ili marginalizovane.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Vesić rekao tužiocu: Nadstrešnica bi pala i da je bilo upotrebne dozvole")
.jpg "Oglasio se prevoznik čiji je vozač u busu zaključao studente koji su išli na blokade u Novi Sad")
.jpg "Formirana neformalna Anketna komisija za istragu slučaja nadstrešnice: Poznato ko je čini")
.jpg "Pretežno sunčani dani pred Novosađanima, ali i dalje ledeno")
.jpg "Četvrti javni čas danas ispred Jovine gimnazije: Za odbranu slavne prošlosti škole")
.jpg "Lađari podržali studente: Krvave ruke ni Dunav ne može da opere")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar