U svakoj školi bar jedan profesor sa psihičkim problemima

Zbog te činjenice, ovaj aktiv će preko resornog pokrajinskog sekretarijata zatražiti promenu republičkih zakona i usklađivanje propisa kako bi prosvetni radnici bili primorani da idu na redovne psihofizičke testove.

"Problematično ponašanje pojedinih profesora mi možemo da primetimo, ali nismo stručni da dajemo bilo kakve konstatacije i odokativne dijagnoze. Tu nam, pre svega, treba pomoć Ministarstva za rad i Ministarstva zdravlja kako bi zajednički pristupili rešavanju tog problema", navodi Matić.

Nakon psihofizičkog testiranja pri zaposlenju, profesori se ne kontrolišu osim ukoliko to direktor škole izričito ne zahteva. Načelnica prosvetne inspekcije Ljubica Srđanov smatra da to nije dovoljno, jer se kao i kod svih ljudi, psihičko stanje može izmeniti za svega nekoliko meseci. "Kad se neki prosvetni radnik zaposli, on mora da dobije specijalno uverenje da je sposoban za rad sa decom. Međutim, u toku više godina rada se često ispolji neka anomalija, što nikoga ne treba da čudi - razboli se čovek, desi se", kaže ova inspektorka za 021.

Uzimanje terapije ne znači da je neko nesposoban za posao

Psihijatar Nebojša Baračkov navodi da bi većina profesora sa dijagnozom neke duševne bolesti mogli normalno da funkcionišu u radu sa decom ukoliko bi se pridržavali propisane terapije. On kaže da činjenica da neko uzima psihijatrijsku terapiju ne mora da diskvalifikuje čoveka sa posla, ali da se često dešava da pacijent naprosto ne želi da se leči.

"Moramo razdvojiti i precizno definisati pojam neuravnoteženosti. Ima dosta psihičkih problema koji sprečavaju i onemogućavaju nekoga da radi ne samo sa decom, već i sa odraslima, ali isto tako ima puno oboljenja kod kojih pacijent može da se bez problema bavi svojim poslom, pod uslovom da uzima propisanu terapiju", objašnjava Baračkov za Radio 021.

Ne samo što direktori često ove slučajeve guraju pod tepih, ne želeći da škola izađe na loš glas, već problemi mogu nastati čak i ukoliko direktor odreaguje i pošalje profesora na testiranje.

Prema  rečima Ljubice Srđanov, Zakon o radu štiti čoveka kome lekari utvrde da je sposoban za obavljanje posla, ali ne i sa rad sa decom, zbog čega se direktori koji žele da ih udalje nalaze u "nebranom grožđu". Naime, dijagnoza problematičnih profesora često može biti da može obavljati svoj posao ukoliko uzima terapiju, ali ne postoji mehanizam koji će pacijenta primorati da uzima prepisane lekove.

"Zdravstvo daje jedno tumačenje, mi drugo, a Zakon o radu treće. Primera radi, ukoliko je dijagnoza profesora da je 'radno sposoban, ali ne za rad sa decom', prema članu 120 našeg pravilnika direktor ima svako pravo da ga otpusti, ali pitanje je kako će proći na sudu kada ga ovaj tuži", navodi Ljubica Srđanov.

Sud: "Da radi u školi, ali ne sa decom"

Direktor aktiva novosadskih srednjih škola Stanko Matić objašnjava da u pomenutim situacijama škole ne znaju šta da rade sa tim ljudima. Prema njegovim rečima, ne postoji posao u školi na koji problematični profesor može da bude premešten, a da ne bude u kontaktu sa decom.

"Sud nam vraća lopticu sa konstatacijama da ti profesori ne treba da rade sa decom, ali moraju da ostanu na poslu. Pa gde da ga zaposlim u školi a da ne radi sa decom? Profesori su ljudi sa visokom stručnom spremom, i direktor mora da ih rasporedi na radno mesto koje odgovara tom stepenu, ne možemo da ih prebacimo da rade kao pomoćno osoblje", žali se Matić.

Psihijatar Baračkov ipak smatra da, iako je ideja o uvođenju obaveznog testiranja dobra, ne treba juriti da se ova priča završi sada i odmah. Prema njegovim rečima, nedostatak regulative doveo bi do haosa u školama i psihijatriskim ordinacijama, jer u Srbiji često postoji praksa da se realizacija dobre ideje upropasti zbog nesistematičnog pristupa problemu. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)

U svakoj novosadskoj školi postoji barem jedan profesor čije psihičko stanje nije adekvatno za rad sa decom, kaže za Radio 021 predsednik aktiva direktora srednjih škola Stanko Matić. Zbog te činjenice, ovaj aktiv će preko resornog pokrajinskog sekretarijata zatražiti promenu republičkih zakona i usklađivanje propisa kako bi prosvetni radnici bili primorani da idu na redovne psihofizičke testove.

„Problematično ponašanje pojedinih profesora mi možemo da primetimo, ali nismo stručni da dajemo bilo kakve konstatacije i odokativne dijagnoze. Tu nam, pre svega, treba pomoć Ministarstva za rad i Ministarstva zdravlja kako bi zajednički pristupili rešavanju tog problema“, navodi Matić.

Nakon psihofizičkog testiranja pri zaposlenju, profesori se ne kontrolišu osim ukoliko to direktor škole izričito ne zahteva. Načelnica prosvetne inspekcije Ljubica Srđanov smatra da to nije dovoljno, jer se kao i kod svih ljudi, psihičko stanje može izmeniti za svega nekoliko meseci.

„Kad se neki prosvetni radnik zaposli, on mora da dobije specijalno uverenje da je sposoban za rad sa decom. Međutim, u toku više godina rada se često ispolji neka anomalija, što nikoga ne treba da čudi – razboli se čovek, desi se“, kaže ova inspektorka.

Psihijatar Nebojša Baračkov navodi da bi većina profesora sa dijagnozom neke duševne bolesti mogli normalno da funkcionišu u radu sa decom ukoliko bi se pridržavali propisane terapije. On navodi da činjenica da neko uzima psihijatrijsku terapiju ne mora da diskvalifikuje čoveka sa posla, ali da se često dešava da pacijent naprosto ne želi da se leči.

„Moramo razdvojiti i precizno definisati pojam neuravnoteženosti. Ima dosta psihičkih problema koji sprečavaju i onemogućavaju nekoga da radi ne samo sa decom, već i sa odraslima, ali isto tako ima puno oboljenja kod kojih pacijent može da se bez problema bavi svojim poslom, pod uslovom da uzima propisanu terapiju“, objašnjava Baračkov za Radio 021.

Ne samo što direktori često ove slučajeve guraju pod tepih, ne želeći da škola izađe na loš glas, već problemi mogu nastati čak i ukoliko direktor odreaguje i pošalje profesora na testiranje. Prema rečima Ljubice Srđanov, Zakon o radu štiti čoveka kome lekari utvrde da je sposoban za obavljanje posla, ali ne i sa rad sa decom, zbog čega se direktori koji žele da ih udalje nalaze u nebranom grožđu. Naime, dijagnoza problematičnih profesora često može biti da može obavljati svoj posao ukoliko uzima terapiju, ali ne postoji mehanizam koji će pacijenta primorati da uzima prepisane lekove.

„Zdravstvo daje jedno tumačenje, mi drugo, a Zakon o radu treće. Primera radi, ukoliko je dijagnoza profesora da je 'radno sposoban, ali ne za rad sa decom', prema članu 120 našeg pravilnika direktor ima svako pravo da ga otpusti, ali pitanje je kako će proći na sudu kada ga ovaj tuži“, navodi Ljubica Srđanov.

Direktor aktiva novosadskih srednjih škola Stanko Matić objašnjava da u pomenutim situacijama škole ne znaju šta da rade sa tim ljudima. Prema njegovim rečima, ne postoji posao u školi na koji problematični profesor može da bude premešten, a da ne bude u kontaktu sa decom.

„Sud nam vraća lopticu sa konstatacijama da ti profesori ne treba da rade sa decom, ali moraju da ostanu na poslu. Pa gde da ga zaposlim u školi a da ne radi sa decom? Profesori su ljudi sa visokom stručnom spremom, i direktor mora da ih rasporedi na radno mesto koje odgovara tom stepenu“, žali se Matić.

Psihijatar Baračkov ipak smatra da, iako je ideja o uvođenju obaveznog testiranja dobra, ne treba juriti da se ova priča završi sada i odmah. Prema njegovim rečima, nedostatak regulative doveo bi do haosa u školama i psihijatriskim ordinacijama, jer u Srbiji često postoji praksa da se realizacija dobre ideje upropasti zbog nesistematičnog pristupa problemu.