Samohrani očevi na društvenim marginama

U društvu u kom vlada mišljenje da starateljstvo nad decom treba da pripadne majkama, samohrani očevi često se nalaze na meti predrasuda.

Oni se najčešće kvalifikuju kao nedovoljno sposobni da brinu o deci i neretko su na marginama društva. Samohrani otac Branko Aleksić koji se dvanaeset godina sam stara o dve ćerke, jer mu je supruga preminula, za Radio 021 kaže da je posao samohranog tate veoma nezahvalan.

"Prvih nekoliko godina je bilo pakleno teško, obraćao sam se za pomoć kome god sam mogao, institucijama, dečjim neuropsihijatrima, dečjim bolnicima i vođen njihovim savetima, mislim da sam uspeo da podignem mentalno zdravu decu", navodi Aleksić. Iz svog iskustva kaže da su samohrani očevi daleko manje vidljivi i prihvaćeni u društvu. Prema njegovim rečima, čak i najbliži članovi familije gledali su ga podozrivo.

"Ljudi mnogo normalnije prihvataju samohrane majke i imaju mnogo više razumevanja za njih, dok su samohrani očevi nešto što se ne primećuje, što je neuobičajno, nije na neki način normalno i što se vrlo teško prihvata", kaže Aleksić i dodaje da su predrasude prema samohranim očevima mnogo veće zbog duboko usađenih rodnih uloga. "Zbog čega mislim da je to tako? U mom kraju se kaže jednostavno "otac kolac", jednostavno, za predrasude nema racionalnog objašnjenja, ovo je patrijarhalno društvo, gde se znaju zadaci, otac je taj koji treba da donosi pare, a majka je ta koja podiže decu".

Samohrani Novosađani uskoro će imati kome da se obrate za pomoć, jer Udruženje razvedenih i rastavljenih očeva i očeva samostalnih staratelja "Tata" planira da se proširi i na Novi Sad, najavljuje predsednik tog udruženja Dejan Višekruna. Prema njegovim rečima, ova organizacija je osnovana pre dva meseca u Beogradu i ima za cilj da očevi po zakonu počnu da se tretiraju kao ravnopravni roditelji. (Suzana Stojićević)