Zemlja gruva, Letu štuke i Laibach danas na Ritmu Evrope
"Ovogodišnji 'Ritam Evrope' konceptualno je uređen kao i svi prethodni, sa idejom da se prikažu vrednosti i estetika koji predstavljaju Evropu u Srbiji", rekao je portparol Studentskog kulturnog centra Nemanja Vuković.
Novosadski bend "Mamurluk", kao lokalna podrška, započinje koncert u 19 sati, nakon čega će nastupiti beogradska grupa "Zemlja Gruva" u 20 časova, a potom i "Letu Štuke" iz Sarajeva od 21 sat. Za 22 sata i 30 minuta najavljen je slovenački bend "Lajbah", čiji su muzika, konceptualni rad, kao i filmovi poznati širom Evrope.
Prethodnih dana, performans "Metamorfoza" u izvođenju Teatra "Libero" održan je u pozorišnoj sali Gimnazije "Laza Kostić", a u klubu "Fabrika" SKCNS-a nastupili su bendovi "Šajze Mineli" iz Nemačke, "Sitizens patrol" iz Holandije, "Diverzija" iz Hrvatske i domaći bend "Granje". Izložba pod nazivom "Prvih pet godina" Ritam Evrope, otvorena je u ulici Kralja Aleksandra na uličnoj galeriji kod Gradske kuće. Izložba predstavlja presek najboljih momenata ovekovečenih na fotografijama fotografa Luke Lajsta, Siniše Ponjevića, Jovana Đokića i Danijela Tešanovića.
Zašto 9. maj?
Nakon kolosalnih razaranja, obeleženim najsurovijim stradanjima i zločinima, do tada nepoznatim u ljudskoj istoriji, Nemačka je, 9. maja 1945, potpisala bezuslovnu kapitulaciju. U Drugom svetskom ratu život je izgubilo preko pedeset miliona ljudi. Na samom početku tog 9. maja 1945, u 00.16 časova, u Berlinu je potpisan akt o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga. U ime poražene nacističke Nemačke, ovaj akt potpisao je feldmaršal Vilhelm Kajtel. Bezuslovnu kapitulaciju Nemačke su, u ime članica antifašističke koalicije, primili i potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Od tada se Deveti maj u svetu obeležava kao Dan pobede nad fašizmom.
Tokom proteklih 66 godina, Dan pobede doživeo je i različite transformacije. Pet godina po okončanju Drugog svetskog rata, 9. maja 1950, francuska vlada objavila je Deklaraciju o stvaranju zajednice za ugalj i čelik između Francuske i Nemačke. Ovaj projekat, upamćen kao Šumanov plan, po tadašnjem ministru spoljnih poslova Francuske, Robertu Šumanu, predstavljao je prvi korak ka stvaranju Evropske ekonomske zajednice, preteči Evropske unije. Zbog toga se Deveti maj obeležava i kao Dan evropskih integracija, kod nas poznatiji kao Dan Evrope.
Prvih 5 godina
Za pet godina (Ritam Evrope! prvi je put održan 2007) na samom koncertu nastupio je veliki broj sjajnih sastava iz Novog Sada, Srbije, regiona, Evrope i sveta. Prve godine prepuni Trg Slobode uživao je uz "Atheist Rap", "Vrisak generacije" i engleske pank legende "Peter and the Test Tube Babies".
2008. godine, zbog podudaranja datuma manifestacije i izbora, tadašnja lokalna vlast nije dozvolila održavanje Ritma Evrope na Trgu slobode pa je ceo događaj premešten u park kod Filozofskog fakulteta. Engleski sastav "The Damned" tada je prvi put gostovao na prostorima bivše Jugoslavije, uz podršku novosadskih "Ragmana", "Piknika" i "Blitzkriega".
Manifestacija se 2009. ponovo vraća tamo gde joj je i mesto, na prepuni Trg slobode. Britanski pank rok bend "The Adicts" napravio je od svog nastupa spektakl za pamćenje a pre njih svirali su još i lokalni ska sastav "Ringišpil" i splitski "TBF". Devetog maja 2010. godine na istom mestu svirali su "Talco" iz Italije, "Skarface" iz Francuske, makedonski "Supehiks" kao i "Neozbiljni pesimisti" iz Sombora.
Koncertu na Trgu slobode prethodila su brojna dešavanja, pa su tako 5. maja 2010. u Katoličkoj porti nastupili: "Branimir i neprijatelji", "Mayoke i Frame orchestra", a dva dana kasnije u Fabrici, "Generacija bez budućnosti", uz mlade lokalne snage "Frontline" i "Selfimmolation", obeležila je 20 godina od nastanka.
Peti "Ritam Evrope" održan je 9. maja 2011. a kao zvezde večeri publika je imala prilike da vidi hrvatski pop sastav "Jinx". Sjajan štimung priredili su i "Pannonia All-star Ska Orchestra" iz Budimpešte, slovenački "Elvis Jackson", beogradski "Vrooom" kao i "Argies", pank bend iz Argentine.
Komentari 11
gradjanin
Đunta
ZiZu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar