Sahranjen akademik Čedomir Popov

Kako saopštavaju iz Matice srpske, Popov je preminuo u petak u 77. godini, a sahrana je obavljena u subotu u najužem porodičnom krugu. Zajedno sa ustanovama u kojima je akademik Popov delovao - Filozofskim fakultetom i Ogrankom Srpske akademije nauka i umetnosti, Matica srpska će održati komemorativnu sednicu, čije vreme održavanja će naknadno biti saopšteno.

Akademik Čedomir Popov rođen je 15. marta 1936. u Melencima u Banatu u učiteljsko-službeničkoj porodici. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu i Kovačici, a gimnaziju u Zrenjaninu 1954. Bio je pripadnik prve generacije studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na grupi za istoriju, 1954–1958. Diplomirao je februara 1959., a naredne godine izabran je za asistenta Filozofskog fakulteta na predmetu - opšta istorija novog veka. Na ovom fakultetu proveo je ceo radni vek i prošao sva nastavnička zvanja. Oktobra 2000. otišao je u penziju. Bio je predsednik Saveta Fakulteta (1977–1979) i dekan (1979–1981). Vršio je i dužnost direktora Instituta za istoriju Vojvodine (1970–1974).

Posle usavršavanja u Strazburu (Francuska) 1959/60. počeo je intenzivan naučni rad u oblasti istorije međunarodnih odnosa. Doktorirao je juna 1970. tezom "Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878.". Baveći se kontinuirano naučnoistraživačkim radom, do sada je samostalno ili u koautorstvu objavio 14 knjiga i oko 470 naučnih, stručnih i publicističkih radova. Priredio je i 8 knjiga izvorne građe.

Za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a zatim za redovnog člana 1987. Za člana SANU van radnog sastava izabran je 1988., a za redovnog člana SANU 1992. godine. Pored nastavničkog i naučnog rada, još od studentskih dana obavljao je poslove na stručnom, kulturnom i društvenom polju. Kao đak i student bavio se pozorišnim amaterizmom, bio predsednik Akademskog pozorišta i urednik Dramskog programa na Tribini mladih u Novom Sadu. Od 1962. do 1965. bio je predsednik Saveta za kulturu Grada Novog Sada.

U Matici srpskoj je od 1970. uređivao Zbornik za istoriju, a od 1981. do 1991. bio je upravnik Rukopisnog odeljenja. Član je Upravnog odbora Matice srpske neprekidno od 1969. Bio je potpredsednik Matice srpske od 1991. do 1999. Na vanrednoj Skupštini Matice srpske održanoj 14. juna 2008. izabran je za predsednika, a 28. aprila 2012. za počasnog predsednika našeg najstarijeg književnog, naučnog i kulturnog društva.

Bio je i predsednik Samoupravne zajednice za naučni rad Vojvodine, a od 1985. do 1989. glavni i odgovorni urednik Jugoslovenskog istorijskog časopisa. Od 1994. do 2002. bio je predsednik novosadskog Ogranka i član Predsedništva i Izvršnog odbora SANU. Rukovodio je mnogim naučnim projektima, a oko dvadeset godina rukovodi kapitalnim projektom Matice srpske "Srpski biografski rečnik" i glavni je urednik do sada izašlih pet tomova. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti vodio je radnu grupu za izradu Azbučnika Srpske enciklopedije. Učestvovao je u brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Bio je mentor za izradu šest doktorskih disertacija.