Najtraženiji smerovi psihologija, računarstvo i automatika

Najprivlačniji smerovi budućim studentima su psihologija, računarstvo i automatika, engleski jezik, pedagogija, arhitektura i telekomunikacije. Interesovanje je ove godine opalo za žurnalistiku, farmaciju i stomatologiju, dok je poraslo za pedagogiju, računarstvo i automatiku. Interesovanje za psihologiju i arhitekturu ne jenjava godinama. Na ove smerove se tradicionalno prijavi u proseku tri puta više ljudi nego što ima mesta.

Ivana Kozarski, koja završava psihologiju ove godine kaže za Radio 021 da su studije psihologije bile atraktivne i kada je ona upisivala fakultet. - Kada sam ja upisivala fakultet, pre 3 godine, sećam se da je proporcija bila četvoro ljudi na jedno mesto - kaže Kozarska.

Ona smatra da je toliko interesovanje za ovaj smer poteklo iz donekle pogrešne slike koju mladi imaju o psihologiji. Veruje da mladi misle da se psihologija svodi na terapijski rad i pomaganje ljudima, dok psihologija zapravo podrazumeva dosta širi spektar znanja i interesovanja. Dodaje da su prve dve godine dosta opšte i da ne misli da su tri godine dovoljne da bi se u potpunosti razumela ova nauka. - Ne bih rekla da se kajem što sam upisala fakultet, ali, takođe nisam sigurna da li, sada da upisujem, ponovo bih upisala psihologiju.

Smerovi koji su već godinama najmanje interesantni studentima su tehnička mehanika i dizajn u mašinstvu, eko-energetsko inženjerstvo i inženjerstvo materijala. Takođe, među nepopularnim su i jezici nacionalnih manjina, poput rusinskog na koji se ove godine prijavilo samo troje studenata, a primaju ih 35.

Inženjerstvo materijala sada završava samo šestoro studenata. Jedan od njih je Nemanja Martić, koji smatra da ljudi njegov smer ne upisuju zbog straha da ga nije lako završiti. - Zna se da je dosta težak. Koncipiran je uglavnom na matemarici, fizici i hemiji, znači čisto onako prirodne nauke - objašnjava Martić za Radio 021.

Kao dobre strane studiranja inženjerstva materijala navodi profesore, koji su stručnjaci u svojim oblastima, izuzetne mogućnosti učenja i zaposlenja. - Mogućnost zaposlenja posle završetka osnovnih četiri godina studija je izuzetno velika i uglavnom svi koji završe, diplomiraju i zaposle se - kaže ovaj student završne godine inženjerstva materijala.

Uprkos broju zainteresovanih za određene smerove, neće biti ni povećanja ni smanjenja broja mesta na fakultetima, tvrdi za 021 Branko Vidicki iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Broj studenata ne određuje popularnost nekog smera, već potreba za tim zanimanjem na tržištu rada i kapaciteti fakulteta. - Mi ne možemo, ako neki fakultet nema prostorne kapacitete, kadrovske kapacitete, donositi odluku o broju studenata - izjavio je Vidicki.

Dodaje i da cenu studija ne određuje njena traženost, već broj studenata, broj grupa, kao i količina nastavnog materijala. Takođe, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje sarađuje sa fakultetima na promociji studija za zanimanja koja su deficitarna na tržištu rada. - Taj logistički deo preuzima fakultet sam na sebe kao pravno lice, a mi se uključujemo u onom delu gde smatramo da je neophodno. Tako da, Pokrajinski sekretarijat već godinama je pomagao nastavničke smerove fizike i matematike Prirodno-matematičkog fakulteta davanjem jednokratne pomoći u visini do 100.000 dinara i od tada je povećano interesovanje na tim smerovima - kaže Vidicki za Radio 021.

Godišnje se upisuje 880 pravnika, 120 inženjerskih menadžera i 80 psihologa, dok je ove godine upisano 16 prehrambenih inženjera, 25 poljoprivrednih tehničara i 45 stomatologa. Ovime dolazi do ogromne disproporcije na tržištu rada i velik broj zanimanja postaje deficitiran. (Ivona Temešberger)

Satiričnu verziju ove vesti pogledajte u novoj epizodi Teleplova ''Nova generacija studenata''.