Novi Sad i dalje bez velikih investicija

Najveći grad u pokrajini investitori godinama zaobilaze. Problem je bilo to što Grad, za razliku od drugih gradova i opština, nije imao zemljište koje bi mogao da im ponudi po povoljnijim cenama, kaže za Radio 021 pokrajinski sekretar za zapošljavanje, Miroslav Vasin.

On objašnjava da se stanje s tim u vezi promenilo i da potencijalni investitori sada mogu besplatno dobiti zemljište na atraktivnim lokacijama duž Bulevara Evrope.

"I već imamo nagoveštaje da je ta vest izazvala prilično interesovanje stranih investitora, i to ne samo onih poput nemačkog "Lidla" koji evidentno na tom prostoru pravi veliki trgovinski centar, nego i investitora koji bi tu otvarali određene pogone, a koji bi mogli prema propisima o zaštiti životne sredine da dođu na tu lokaciju", objašnjava pokrajinski sekretar.

Vasin: Pokušavamo da privučemo investitore i u propala preduzeća

To ipak znači da od konkretnih grinfild investicija za sada postoje samo naznake, a ništa boljih vesti nema ni kada je reč o oporavku posrnulih novosadskih preduzeća potpuno upropaštenih lošim privatizacijama. Vasin kaže da pokrajinske vlasti pokušavaju da u te firme dovedu strane investitore.

"Pomenuću "Motins" gde razgovaramo s nekoliko potencijalnih stranih investitora, javljaju se određena interesovanja i za preuzimanje "Neobusa". Nameravamo da u jednom momentu izdamo ili prodamo deo "Petra Drapšina" nekom stranom investitoru, a trenutno je u toku pokušaj aktiviranja proizvodnje u "Jugodentu" kroz plan reorganizacije u stečaju", kaže pokrajinski sekretar. On očekuje da će se stanje u Novom Sadu znatno poboljšati u naredne dve godine, kako kroz izdavanje zemljišta, tako i završetkom Bulevara Evrope, te prodajom posrnulih fabrika.

Preduzetnici: Smanjite takse i cene usluga javnih preduzeća

Ocene o tome kako to bolje samo što došlo nije, nakon toliko godina raubovanja, više su nego istrošene, ali postoje mere koje mogu dovesti do rezultata, a za koje nije potreban veliki napor kako bi se realizovale ako postoji stvarna želja da se nešto promeni. Za preduzetnike, kojima vlast u većoj meri želi da se posveti u narednom periodu, za početak bi bilo značajno reštiti problem visokih gradskih taksi, te cena usluga javnih preduzeća, poput onih za vodu ili smeće, smatra predsednik Vojvođanske unije preduzetnika, Nenad Milješić.

"Mali butik, koji baca samo etikete, plaća za smeće 3.000 dinara. A banka, pijaca ili mesar koji baca pola tone kostiju plaćaju isto toliko", kaže predsednik Vojvođanskog udruženja preduzetnika.

Na konstataciju Radija 021 da se iz mnogih javnih preduzeća žale kako preko njih država sprovodi socijalnu politiku, tako da su cene njihovih usluga niže od realnih, Milješić odgovara da je potrebno da se dozvoli konkurencija javnim preduzećima, kako bi se videlo šta je realno a šta nije. Kao primer navodi da su privatnici još pre pet godina tražili da dobiju mogućnost da njihove firme čiste određene delove grada, poput Petrovaradina. "Ne daju jer ima 45.000 korisnika "Čistoće", koji plaćaju 10 ili 15 evra mesečno. Izračunajte koliko je to", kaže Milješić.

Stručni tim Vojvođanske unije preduzetnika ima program koji će predložiti pokrajinskim vlastima, a koji bi trebalo da im olakša poslovanje i samim tim dovede do otvaranja većeg broja radnih mesta. Milješić, međutim, nije hteo da otkriva detalje tog programa, navodeći da će sve biti poznato nakon što finalna verzija bude prosleđena Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. (Dejan Stojičić)

Satiričnu verziju ove vesti pogledajte u novoj epizodi Teleplova ''I dalje bez investicija''.