Zloupotreba ličnih podataka sve češća

Studentkinja Ivona T. kaže za Radio 021 da je imala mnogo poziva tokom predizbornih kampanja od raznih političkih partija koje su želele da znaju da li će izlaziti na izbore. Stranke su, pri tom, imale njene podatke koje im nikada nije ostavila.

"Nakon što sam jednoj stranci rekla da neću izlaziti na izbore zato što sam maloletna, oni su rekli da u njihovim podacima piše da sam rođena 1990. Kada sam ih pitala odakle im ta informacija, brzo su me pitali: Dobro, da li da pišemo ili ne da ćeš glasati za našu stranku? Rekla sam im nemojte pisati i prekinuli su mi vezu", objašnjava ona.

Sličan problem u Telekomovoj prodavnici mobilnih telefona imala je i Novosađanka koja je želela da ostane anonimna. Nakon što je izdiktirala svoj broj, njoj je prodavačica rekla sve lične podatke, od matičnog broja do telefonskih mesečnih računa.

"Obratila sam se službi reklamacija u Telekomu i do danas nisam dobila odgovor. Onda sam preko Udruženja potrošača, ovde u Novom Sadu, probala da nešto oni preduzmu. Oni su rekli da se nikakva šteta nije dogodila, da oni mogu da reaguju tek ako sam ja oštećena strana", kaže za 021 nezadovoljna Novosađanka.

Zakon o zaštiti podataka ličnosti štiti građane od bilo kakve samovolje i moguće zloupotrebe

Većina anketiranih građana, međutim, ne zna na koji način njihovi lični podaci mogu da se iskoriste i na koji način da se zaštite.

-Pa, ja stvarno slabo znam o tome, tako da... ne znam šta bih rekla.
-Mislim, ne znam šta tu treba da se krije specijalno, stvarno mi nije bitno uopšte.
-Nisam ni razmišljala o tome, ali mislim da smo mi jako slobodni što se tiče davanja ličnih podataka.
-Pročitao sam nedavno u novinama da nisu baš zaštićeni.
-U suštini, dostupno je svima. U telefonskom imeniku, bilo kom telefonskom operateru, bilo gde da odeš stoji JMBG, stoji sve živo.

Advokat JUKOM-a Milan Antonijević kaže da se u ovakvim slučajevima može pokrenuti postupak pred poverenikom. "Svaki put kada se u banci ili nekom drugom mestu registrujete stvara se baza podataka i postoji obaveza onih koji prave baze da njih prijave povereniku koji o tome vodi evidenciju", objašnjava on i dodaje da je poverenik dužan da reaguje i upućuje određene preporuke onome ko krši prava građana.

"Nedavno smo imali problema sa konkretnim stvarima kao što su listinzi mobilnih telefona, poziva, sms poruka, gde vi vidite da službe bezbednosti krše ovaj zakon, time što bez sudskog naloga dolaze veoma jednostavno do listinga građana i zbog toga i poverenik i ombudsman su reagovali u nadi da će se ova praksa izmeniti", kaže za Radio 021 advokat Antonijević.

Iako Zakon o zaštiti ličnih podataka postoji već četiri godine, kao i brojne organizacije koje štite ljudska prava, građani i dalje nisu svesni da za korišćenje njihovih podataka moraju da daju saglasnost, a da državni organi ne mogu uvek da ih objave. (Ljiljana Hodžić i Suzana Stojićević)