INTERVJU: Arsen Dedić - Mnogi misle da su rokeri, a ni ne znaju šta je rokenrol

Radio 021: Za početak, kako se Arsen Dedić oseća i kakvo je njegovo zdravlje?

Arsen Dedić:

Ne mogu se pohvaliti, imam dosta godina i malo zdravlja, nakon svega što sam prošao u životu. Još kada sam se vratio iz Brazila ′68, imao sam 30 godina i počele su prve nevolje. Najpre sam imao operaciju unutrašnjih organa na VMA u Beogradu, tamo su mi spasli život. Onda tako redom, imao sam intervenciju na očima, zatim okoštanje tetiva, morao sam operisati jednu ruku, drugu ruku i tako redom. Iznad svega sam imao intervenciju u Padovi, gde mi je trnasplantovana jetra. Moram tužno reći da niko u hodniku, koliko nas je bilo operisanih u to vreme, nije više među živima. U februaru će mi biti punih devet godina nakon te intervencije.

Nisam, naravno više isti kao pre, ali mi ne preostaje drugo nego da radim i da se borim. Radim, pa mogu reći više nego pre. Šta sam sve napravio od televizijskih serija, filmova, jedan mi je nagrađen u Novom Sadu... Treba uskoro da mi izađe knjiga "Kapi za oči" i to mi je 31. knjiga. Onda mi izlazi jedna slikovnica koja će imati CD na kojoj sa mnom pevuši moja starija unuka.

I tako, opirem se koliko mogu, imam za koga živeti. Imam kćerku, sina, imam dva zlata, dve unuke, Lu koja je ušla u jedanaestu godinu i Emu koja je navršila godinu dana.

Radio 021: Da li muzika pomaže da čovek i dalje nastavi da radi i da mu zdravlje bude bolje?

Arsen Dedić:

Nemam drugog izbora, a šta bih inače radio, nisam čovek koji ima nekakve hobije. Ponekad malo slikam. Nisam čovek koji trči, imam svoj bistro u kojem sedim skoro svakog dana jer mi je preko puta kuće. Ponekad odem da posedim u hotelu u kojem imam svoju stolicu već 49 godina, popijem koliko smem, pričam sa prijateljima...

Dakle, uglavnom sam, i po 18 sati u akciji. Ili pišem stihove, ili muziku, ili za druge, ili komponujem. Evo, upravo su me zvali iz Novog Sada za jedan "Puhači kvintet" za koji ću dati neku svoju muziku iz jednog filma. Jutros su me zvali iz Kine, pa onda promocija jedne knjige, pa promocija slikovnice. Pa idem u Sarajevo, imam koncert i to tako ide i traje 60 godina. A da ne kažem, tu su i tri takozvane karijetre u kući, a to su Matijina, Gabikina koja traje još duže i moja.

Radio 021: Da li ste ikada razmšljali čime biste se bavili u životu da niste krenuli da svirate i pišete?

Arsen Dedić:

Ne bih se bavio ničim. Nisam nikada u životu skuvao kafu, niti razbio jaje. Sada malo pomažem Gabi oko sitnih kućnih poslova, jer i ona ima stanovite godine. Ja sam još u Šibeniku u školi na jednom takmičenju dobio prvu nagradu kao pesnik, dobio sam čak nagradu i za crteže u prvoj generaciji poleta. Hteo sam da studiram slikarstvo, ali nisam imao mogućnosti. Onda sam već u Šibeniku svirao u opereti kao drugi flautista, moj profesor je bio prvi.

Sa 13 godina sam prvi put izašao sa Šibenačkom limenom glazbom na ulicu, to su bili koncerti, sprovodi. Onda sam došao u Zagreb, mada sam u Šibeniku diplomirao srednju muzičku. Išao sam u Zagreb još jednom, svojom voljom, u treći i četvrti razred i još jednom diplomirao srednju muzičku, apsolvirao pravo u međuvremenu i onda sam ′64 u februaru diplomirao na Akademiji, izmenio život, otišao u vojsku, razveo se, postao podstanar i tako redom.

Onda poznanstvo sa Gabi. Upoznao sam je kada je imala 23 godine, napravio sam prvi tekst za nju. U aprilu sledeće godine će nam biti 40 godina braka. Eto, tako živim. Sretan sam zbog svoje porodice, a inače od prakse životne, od ove okoline, od ove isposti koja je dosta zamagljena ne bih bio sretan. Meni grane sunce kad mi dođe Lu iz škole, kao što će doći i danas.

Radio 021: Kako sad odabrati, nakon toliko godina koliko se bavite muzikom, pesme koje ćete otpevati u Novom Sadu?

Arsen Dedić:

Izvešću, naravno, više pesama. Već danima slažem taj program, uzimam u obzir i poseban prostor, to je ipak bogomolja, to je Sinagoga, a ja inače radim jedan svoj kabaretski program sa Brankom Bulićem koji nosi naslov "Obrtnik i partner". Možda sledeći put dođem u neke klupske okolnosti, ali na ovom ću napraviti ono što mislim da je najbolje od mene i što je primereno jednom takvom odgovornom, zahtevnom i svetom prostoru.

Biće sa mnom moj sin Matija koji će dosta svirati, on je u vrhu našeg pijanizma. Snima i u Americi, tamo je dobio čak pet zvezdica za svoj kompakt disk, uskoro ide ponovo u Ameriku, vodiće i Lu.

Radio 021: Kako vi ocenjujete muziku koja je danas popularna?

Arsen Dedić:

Minimalno je pratim. Nisam očaran, ima ponekog talenta, ali je generalno sve to samo velika nametljivost. I ti koji se proglašavaju rokerima, oni ni ne znaju šta je rokenrol. Ja sam tu muziku počeo pratiti od ′56 godine.

Sećam se, od Elvisa "Don t be cruel", mislim da se tako zove, to je prva stvar koju sam slušao. Slušao sam Mik Džegera i Pola Makartnija kada je bio u Zagrebu. Koena sam slušao u Beču i u Zagrebu. I tako redom....

Ali, neverovatno je mnogo samoljublja. Ovi koji pretećom intonacijom kažu "ali ja sam reper", "ali ja sam roker", kao da prete nekom. Jedanput je moj pokojni veliki prijatelj Duško Radović malo okrutno, ali precizno rekao: "Ti koji se tolk′o proglašavaju rokerima, od mnogih od njih će ostati samo roktanje". Jednostavno, ne volim tu preteću intonaciju, kao da nekome kažem "ali ja sam kantautor, pesnik".
Danas je mnogo preteće intonacije u stilu "to smo mi, pre nas nije bilo ničega". To je osnovna greška, pre nas je bilo sve, pre mene je bio i Brel i Pauli i Tenko i Džoni Keš i tako redom, kao što je bilo sve u klasici koju sam studirao. Trebalo tu malo više odmerenosti, izvagaj sebe da bi mogao nešto oko sebe vagati.

Radio 021: Među onima koje ste slušali bio je i Tito na klaviru?

Arsen Dedić:

Da, imam čak i fotografiju. Tada sam kao vojnik bio na Titovom "Galebu", a služio sam u Lici, Otočcu i Gospiću. Onda je admiral Purušić, koji me je voleo rekao - "pa daj, taj mali je u Lici danonoćno". Tito je išao u Afriku, u Kairo, a mene su pozvali na "Galeb" da zabavljam vojsku i predsednika. Pevao sam mu.

Onda me je on uveče pozvao, bio je to intiman krug ljudi. Bio je pijanino na kojem je Tito za mene odsvirao Šopena. I danas imam tu fotografiju. I nije odsvirao loše.

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

Arsen Dedić je dva puta svirao u Novom Sadu. U petak će nastupiti sa svojim sinom Matijom, poznatim džez pijanistom i kompozitorom. Na repertoaru će se naći hitovi po kojima je Arsen poznat širom regiona, a celokupnoj atmosferi doprineće intimno izvođenje pesama uz klavirsku pratnju.

Koncert počinje u 20 časova, a karte se mogu kupiti po ceni od 1.800 i 2.000 dinara u prostorijama Muzičke omladine (Katolička porta 2) radnim danima od 8 do 13 časova, kao i dva sata pred početak koncerta na ulazu u Sinagogu.