Napuštene kasarne trpe zbog sukoba novca i ideala

Prošlogodišnjom okupacijom karasne Arčibald Rajs, novosadski aktivisti  su pokušali da pripreme teren za osnivanje alternativnog kulturnog  centra.

Za razliku od Hrvatske i Slovenije, aktivisti i predstavnici vlasti u Srbiji još uvek nisu uspeli da dođu do kompromisa u sukobu ideala i vlasničkih interesa.

Prošlogodišnjom okupacijom karasne Arčibald Rajs, novosadski aktivisti su pokušali da pripreme teren za osnivanje alternativnog kulturnog centra.

Nezakoniti upad u napušteni vojni objekat izazvao je brojne reakcije u gradu. U Srbiji je njihov upad bio presedan, mada je ista taktika već bila uspešno primenjena u brojnim gradovima regiona, gde su aktivisti-skvoteri postigli sporazum sa vlastima i vremenom legalizovali svoje prisustvo. 

Skvoteri u Srbiji zagovaraju slične ideje kao njihovi saborci u Hrvatskoj ili Sloveniji. Ali neuspeh koji su doživeli govori o sasvim drugačijoj stvarnosti koja ih okružuje. U borbi za kasarnu Arčibald Rajs sukobili su se zahtevi umetnika i potrebe zaposlenih u oružanim snagama Srbije.

Sukob je pokazao da i pored toga što postoje brojni dobri razlozi da se zakon ponekad zaobiđe u interesu promovisanja kulture, takvi razlozi nemaju naročitu težinu u vreme ekonomske krize i svakako ne mogu prevagnuti nad pravom vojske da raspolaže svojom imovinom po sopstvenom nahođenju - čak i ako ta imovina ubrzano propada.

Društvena korist

Kasarna "Arčibald Rajs" je sazidana krajem devetnaestog veka za potrebe vojske Austrougarskog carstva u čijim se granicama Novi Sad tada nalazio. Kasarna je dobila ime po švajcarskom naučniku koji je zastupao interese Srbije početkom dvadesetog veka.
Prema rečima predstavnice Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, čitav ovaj kompleks se nalazi pod zaštitom države zbog svoje "istorijske i arhitektonske" vrednosti.

Finansijski potencijal lokacije na kojoj se kasarna nalazi takođe je više nego očigledan. Kompleks zauzima deset hiljada kvadratnih metara u samom centru Novog sada, na građevinskom zemljištu prve klase.

Nakon ukidanja obaveznog služenja vojnog roka, vojska je kasarnu Arčibald Rajs proglasila za višak i odredila za prodaju.  

Pukovnik Aleksandar Ilić, oficir nadležan za prodaju ovih kompleksa, procenjuje da ukupna vrednost vojne imovine širom zemlje za koju se traže kupci iznosi oko milijardu evra, i da se od tog novca može finansirati izgradnja 12.500 stanova.

Kao zakonski vlasnik zgrade, vojska ima puno pravo da iseli aktiviste. Jedno od obrazloženja može biti i to da njihovo prisustvo odbija potencijalne kupce. Međutim, aktivisti tvrde da bi upravo oni sprečavali dalje propadanje kompleksa. Za vreme svog kratkog boravka u kasarni uspeli su da poprave deo krova, i očiste zgrade u kojima su boravili.

"Bolje i loš gazda, nego nikakav gazda"

Neki zvaničnici i stručnjaci u Novom Sadu kritikuju odluku da jedna zgrada od istorijskog značaja bude ostavljenja prazna i bez ikakvog održavanja dok se ne pronađe kupac. Mada ne podržavaju nužno zahteve aktivista, kritičari smatraju da, s obzirom na sadašnje stanje zgrade, kasarna ne bi smela biti napuštena i ostavljena da dalje propada.

Aleksandar Jovanović, bivši predsednik Skupštine grada Novog Sada, kaže da je kasarna Arčibald Rajs deo kulturne baštine grada i da brigu o njoj treba prepustiti civilinom sektoru. "Zgrade brzo propadaju ako nema ko da ih održava. Bolji je makar i loš gazda nego nikakv gazda", kaže on.

Pukovnik Ilić je potvrdio da je građevina verovatno dodatno izgubila na vrednosti nakon što je ispražnjena. Objasnio je da ministarstvo odbrane više ne investira u održavanje zgrada namenjenih prodaji.

Kritičari kažu da takvim postupanjem vojska direktno ugrožava ovu vrednu građevinu. Oni tvrde da što duže zgrada bude prazna to će brže propadati, pa su veći izgledi da će na kraju morati da bude srušena. U tom slučaju lokacija bi imala vrednost samo kao građevinsko zemljište za izgradnju novih objekata.  

"Zastrašujuće je to što i vojska i država postupaju kao krajnje nesposobni agenti za nekretnine", izjavio je Aleksandar Bede, istaknuti novosadski arhitekta i urbanista.

Sadašnje stanje zgrade zabrinjava neke stručnjake i aktiviste, ali izgleda da vojska svojim postupanjem ne krši nijedan zakon.

Vojska nije komentarisala optužbe da njeni postupci uvećavaju izglede da zgrada na kraju bude srušena. Ipak, zasad nema dokaza da je planirana izgradnja novih objekata na ovoj lokaciji.

Jedan privatni agent za nekretnine procenio je da zemlja na kojoj se kasarna nalazi - bez objekata - vredi između 800.000 i 1.200.000 evra. 

Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkan Fellowship for Journalistic Excellence, koji je rezultat inicijative Robert Bosch Stiftung i ERSTE Foundation, u saradnji sa Balkan Investigative Reporting Network. Urednik je Nil Arun. Celokupan tekst možete pročitati OVDE.