Ko poslednji izađe iz Novog Sada nek' ugasi svetlo

Brojni mladi, obrazovani ljudi planiraju da odu iz Srbije i nikad se ne vrate. Prvi korak ka tome je dobijanje diplome engleskog jezika TOEFL ili IELTS, objašnjava profesorka iz škole jezika "Avalon" Sanja Mijatović.

- Mladi ljudi koji polažu ovaj ispit jesu upravo studenti osnovnih studija ili oni koji se odlučuju za master ili doktorske studije. Sve ih je više zato što postoje dobre stipendije, poput Erasmus Mundusa ili Basileusa i dosta mladih ljudi odlazi iz ove zemlje jer vide bolju perspektivu negde preko – kaže Mijatovićeva za 021.

Jedna od onih koji su polagali TOEFL je Novosađanka Monika Varga, studentkinja završne godine Tehnološkog fakulteta. - Polagala sam TOEFL 8. decembra da bih otišla u inostranstvo, u Švedsku. Izabrala sam TOEFL jer je potrebna najmanja priprema za njega i najbrže se možeš spremiti – govori Monika.

Kao i njene vršnjake, nju brine budućnost koja u Srbiji ne izgleda blistavo. Mladi željni znanja prvenstveno ne nalaze master i doktorske programe koji ih zanimaju na našim fakultetima. Mali izbor, nezanimljivi predmeti, zastarela oprema i kadar koji ne ume da inspiriše studente samo su neki od razloga za nastavak školovanja van države.

Kao i mnogi drugi, Monika ne želi da se vrati u Srbiju nakon postdiplomskih studija. - Ne bih želela da se vratim ovde pošto ne znam koliko bi oni cenili moju diplomu i moj rad tamo, tako da bih najradije ostala tamo. Sigurno je bolji život tamo jer je veći standard, bolje su plate i tamo ako radiš ceni se tvoj rad, dobiješ zasluženu platu za to. Ovde je pitanje da li ćeš moći da se zaposliš, na kojoj poziciji i koliko će ti trebati da napreduješ – rekla je Monika za Novosadski informativni portal.

Ona nije usamljena u svom pogledu na budućnost. Studentkinja ekonomije Una M. ne samo da ne vidi perspektivu u Novom Sadu, već ne vidi ni da će se to u skorije vreme promeniti.

- Planiram da upišem master u inostranstvu zato što studenti imaju više mogućnosti napolju i smatram da meni nije mesto u ovoj državi. Takođe, smatram da neću moći da se zaposlim u Srbiji bez obzira na svoje kvalifikacije i da će se moj rad i trud više ceniti negde napolju. Jednostavno, mislim da je situacija ovde trenutno jako loša i da se to neće popraviti u narednih par godina – kazala nam je Una.

Ogroman broj visokoobrazovanog kadra na birou, volontiranje i probni rad, niske plate i nemogućnost napredovanja sve češće teraju mlade da traže posao u inostranstvu. Budućnost izgleda crno, a napuštanje roditeljske kuće deluje kao naučna fantastika. Broj mladih koji se školuje u Srbiji je mali, a opet deo njih planira da napusti državu. Taj školovan kadar koji odlazi nema dovoljno mogućnosti napretka ovde i svojom stručnošću će pomoći napretku neke druge države. (Ivona Temešberger)