INTERVJU: Sejo Sekson: Ja sam stari kamiondžija

021: Dolazite u Novi Sad 15. februara, posle višegodišnje pauze....

Sejo Sekson: "Posle tri godine, eto Zabranjenog pušenja ponovo na mestu zločina - u Novom Sadu. Za ovu priliku odlučili smo da pored koncerta organizujemo i izložbu 'Novi primitivizam za početnike', za ljude koji taj period nisu doživeli ili su bili bebice sa cuclicama... biće to presek našeg rada svih ovih godina sa pedesetak autentičnih eksponata iz tog vremena"

021: Mnogi muzičari su novosadsku publiku opisali kao drugačiju, rezervisaniju u odnosu na druge gradove iz regiona. Šta vi mislite o toj etiketi?

Sejo Sekson: "Iskreno, ne vidim neke bitne razlike - naša publika je dosta širokih shvatanja, opuštenija ekipa. Rekao bih da je mnogo tvrđa u Sarajevu - kažu, ako uspeš ovde, uspećeš i u Njujorku. Svi drugi ambijenti, uključujući i Novi Sad, su mnogo blaži, jer publika nije naviknuta na nas, nismo kod kuće"

021: Kakva sećanja vas vezuju za Novi Sad?

Sejo Sekson: "Novi Sad je jedan od prvih gradova u kojima smo uspeli da sviramo - bilo je to vreme kada je Nele Karajlić bio naš pevač, koji je bio poznat i zbog Top liste nadrealista, a Vojvođani, kao i Slavonci, su ljudi koji jako vole smeh i dobru šalu. Zapravo, u Novom Sadu sam osetio da ljudi vole priču, mali scenario kroz pesmu, što je ono što smo mi radili i što radimo. Jedan od naših prvih koncerata bio je baš u Novom Sadu, u 'Točku', u kom smo kasnije svirali više puta i smatrali ga drugom kućom"

021: Kada sa setom pričate o tom periodu, moramo vas upitati - da li sebe smatrate jugonostalgičarom?

Sejo Sekson: "Imam jednu komšinicu, stara žena, družili smo se za vreme rata kada nije bilo televizije i radija. Kada smo tad razgovarali o tome kada nam je bilo najlepše u životu, ona je rekla 'joj, sinko, meni je najlepše bilo '42....'Čovek je, zapravo, uvek nostalgičan za vremenom svoje mladosti - pa tako i meni nedostaje vreme kada sam imao sedamnaest godina. Ne možete vi ni sistem neki ubaciti ili izbaciti iz te dobre vibre - ja verujem da i ljudi u Severnoj Koreji kažu kako im je bilo lepo kada su bili klinci"

021: Kada smo se dotakli teme prošlosti - kakvo je bilo Sarajevo kada ste vi počinjali?

Sejo Sekson: "Sarajevo je uvek bilo tvrd grad, pa tako i što se medija tiče - nije bilo lako probiti se svirajući pank poput nas. Omladinski funkcioneri nas nisu baš previše voleli, pa smo im bili prerizični da sviramo u velikim klubovima ili kao predgrupa poznatim sarajevskim bendovima. Sećam se, kada smo prvi put napunili klub u Skenderiji, da je došao jedan od tih političarčića, uhvatio me pod ruku i iskezio kako je oduvek znao da ćemo mi uspeti"

021: Kažete da ste bili "rizični" zbog vrste muzike koju ste svirali. Koliko su vaši tekstovi doprinosili tome - budući da su vaši tekstovi uvek bili posvećeni sirotinji, socijali i radničkoj klasi generalno?

Sejo Sekson: "Sarajevska scena je tada bila bazirana na onom 'ja te ljubim, oka tvoja dva, suze teku', a tih Paja Pataka je kod nas tad bilo za izvoz. Ta žvaka je, uz 'golfa', bila naš najtraženiji proizvod, ali mi smo osetili da u tome ne umemo da plivamo. Tako da smo, podsvesno ili svesno, počeli da se bavimo temama uz koje smo odrastali, koje su nam bile bliže, koje smo osećali"

021: Vaši tekstovi su često označavani kao "proročki". Kako se, zapravo, pravi pesma koja predstavlja jasnu političku analizu koja se ispostavi tačnom za pet, deset godina?

Sejo Sekson: "Znaš šta, mi da smo tako dobro prognozeri, obogatili bismo se na kladionici, ne bi se ni bavili rokenrolom. Šalu na stranu, mi smo se puno kretali po toj našoj zemlji i imali smo oči - videli smo da Kosovo, Bosna postaju vrući krajevi i nismo ćutali o tome, kao što je radila cela država. Ali pogledajte Top listu nadrealista - mi smo o tom stvarima razmišljali kao nekim nadrealnim, nemogućim...kad ono..."

021: Pre sukoba, rata i cepanja Bosne i Hercegovine, vi ste napravili pesmu "Kanjon Drine", u kojoj stari kamiondžija upozorava momke na sumornu budućnost i podelu Bosne na kantone, pitajući se "gde ćemo, djeco, ja i vi, nama srce kuca za sve njih". Ko je danas stari kamiondžija?

Sejo Sekson: "Stari kamiondžija su zapravo naši tragični životi svih ovih proteklih godina, okruženi huškačima i ludacima oko nas. Tako se nekako i sam osećam - kao stari kamiondžija, koga su kao ping pong lopticu bacali od bratstva i jedinstva do raspada i nacionalizma, do ponovnog sastavljanja"

021: Kako se osećate kada vidite neke svoje prijatelje iz mladosti, bivše saradnike, u zagrljaju sa ljudima koji dele stavove onih koji su vas naterali da se tako osećate?

Sejo Sekson: "Vidite, sve nas je zatekla jedna tektonska promena, jedna velika nesreća, na koju svako drugačije reaguje. Ja, iskreno da vam kažem, ljude ne krivim - mislim da postoje puno odgovorniji ljudi za ono što nam se desilo nego što je to Nele Karajlić. On se sa nekim ljudima našao, a što kaže narod, 'ne grizeš ruku koja te hrani'"

021: Nedavno ste izjavili kako Nele nikad nije podigao radnu knjižicu iz "Zabranjenog pušenja". Da li ste u kontaktu sa tim ljudima i postoji li ikakva šansa da vidimo staro "Pušenje" na okupu?

Sejo Sekson: "Imam neki osećaj da ljudi koji su se preselili u razne Beograde taj deo života na neki način žele da zaborave. Kao kad te ostavi cura - uvek za nju želiš da misliš da je pokvarena, glupača i kurava. Tako da kontakti nisu česti, većina tih ljudi ne dolazi više u Sarajevo, ali uvek znamo da imamo toliko toga zajedničkog da, jednostavno, moramo da pričamo"

"Zabranjeno pušenje" će održati koncert u Novom Sadu u klubu "Quarter" 15. februara. Ulaznice za ovaj nastup mogu da se kupe po ceni od 700 dinara do 3. februara, od 4. do 14. februara ulaznice će koštati 900 dinara, odnosno 1.100 dinara na dan koncerta i na ulazu u klub. Ulaznice su dostupne na GigsTix prodajnim mestima - Bulevar Books (Bulevar oslobođenja 60), knjižara Serendipiti (Spens, Sutjeska 2) i Cafe Macchiato (TC Merkator). (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)