Učenici ove škole u znak protesta juče nisu prisustvovali prvom času u popodnevnoj smeni, jer ne žele da borave u delu škole koji je sagrađen od azbestnih ploča. Stručnjaci, međutim, još ne mogu sa sigurnošću da dovedu u vezu tu opasnu materiju sa šestoro nastavnika obolelih od karcinoma.
Nadležni iz Elektrotehničke škole poslali su uzorak krova na analizu na Institut za zaštitu na radu, i u njemu je utvrđeno prisustvo više od 15 odsto azbesta. Školu su pre nekoliko dana posetile ekipe Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika kada je utvrđeno da se zaista radi o karcinomu kod šest profesora, ali su oboljena različitog lokaliteta.
Lekari ističu da postoji mogućnost da je zbog više od veka postojanja zgrade azbest počeo da se razgrađuje i da azbestna vlakna postoje u vazduhu. To može da izazove karcinom pluća ali tek nakon višedecenijskog boravka u takvom prostoru. Dokumentacija o tome od kojih karcinoma su oboleli profesori Elektrotehničke škole, Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika nije dostavljena.
Član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, Radomir Dabetić, rekao je za Dnevnik, da će, ukoliko se utvrdi da se radi o azbestu, grad tokom leta rekontruisati krov Elektrotehničke škole, kao i krila koja vode prema unutrašnjem delu školskog dvorišta. Ti radovi bi trebalo da koštaju oko deset miliona dinara. O trenutnoj situaciji u Elektrotehničkoj školi obaveštena je i Gradska uprava za obrazovanje. Kako ističu, zvanične podatke o tome da li azbest u građevinskom materijalu postoji još nisu dobili, ali dodaju će ukoliko to bude potrebno preduzeti sve odgovarajuće mere.
Zbog opasnosti od azbesta, kod nas je tek 2011. godine doneta odluka o zabrani primene bilo kakvih proizvoda od azbesta, a pojedine zgrade su i rušene zbog toga. Gradska uprava je odlučila da se popišu objekti u Novom Sadu sa azbestnim krovovima.
.jpg "KVIZ: Otkrijte šta ne znate o Novom Sadu")
.jpg "Proglas: Napad na studente u Novom Sadu je slika današnje Srbije")
.jpg "Dva dana mogući pljuskovi u Novom Sadu, pa sunčano i do 30 stepeni")
Komentari 20
Mario Kolak
...U Svedskoj se vazduh smatra ”cistim” ako sadrzi manje od 0,1 vlakna/ml, prevedeno u razumljiviji jezik moze vazduh sadrzavati do 100 azbestnih vlakana u jednom litru vazduha (mnogo, zar ne). Azbestni krov na zgradi tesko je mogao izazvati takvo prisustvo azbesta u kucnom vazduhu, Mislim da eventualna ispitivanja treba usmjeriti na neke izvore radioktivnosti. To mogu biti neki vjestacki izvori zracenja, instrumenti, röntgenaparati i sl. Ali isto tako radioaktivno zracenje moze doci iz gradjevinskih materijala kao sto su neke vrste proizvoda od sk "lakog" betona. Sljaka iz topionica, koja se koristila u podovima i cementnim blokovima je jos jedan moguci izvor radioaktivnosti. Vazduh koji dolazi iz zemlje (kroz podrum u cjelu gradjevinu) moze sadrzavati radon i thoron, gasove koji su radioaktivni i poznati izazivaci raka pluca.
Za Simu Strahotu – cjeli tekst ti je dobar, al’ zadnja recenica je pravi biser. Vazi i za Svedsku.
Mario Kolak
U Svedskoj je ugradnja materijala koji sadrze azbest zabranjena vec 1977-1982. Medjutim, kako je prije toga zemlja prosla kroz svoj najbolji gradjevinski period, ugradjene su ogromne kolicine azbesta o gradjevine. Od tada se azbest sanira, veliki broj firmi se specijalizovao za taj posao, zakonske odredbe oko saniranja su stroge. Medjutim, ne postoji nikakva obaveza da se azbest sanira. Poslovi saniranja vezani su za rusenje, renoviranje ili dogradnju gradjevina.
Pored pumpice koja daje odgovor o trenutnom prisustvu azbesta u vazduhu postoji jos jedan metod a to je analiza prasine na mjestima koja su nedostupna za cistacice i molere. To se zove tejp-proba, dakle analizira se azbest na selotejpu, cime se dobije djelimican uvid u istoriju pojavljivanja azbesta u vazduhu.
Azbest je zaista opasan materijal ali se cesto azbestu pripisuju i nepostojece opasnosti. Azbest je opasan samo ako dodje u pluca, Sima Strahota je to veoma korektno opisao. Azbest ima osobinu da dugo lebdi u vazduhu i time je rizik povecan za one koji se bave azbestom. Ostali koji prolaze pokraj azbestnih krovova, fasada i slicno nisu u nekoj opasnosti. Azbestni materijali koji su bazirani na mjesanju azbesta sa cementom su jos manje opasni, jer je broj azbestnih vlakana koji lebde u vazduhu puno manji, cement se veze za vlakna i smanjue njihovu "sposobnost" lebdenja. Mnogo su opasniji materijali koji sadrze slobodna azbestna vlakna, npr. izolacija cijevi, peci i sl.
Da komentarisem malo i konkretan slucaj. Ako toliki broj ljudi koji rade na istom radnom mjestu oboli od kancera onda tu svakako ima neki uzrok, ali mi se cini da je azbest pogresan trag. To sto se radi o razlicitim oblicima kancera samo potvrdjuje ovu tezu. U Svedskoj se vazduh smatra ”cistim” ako sadrzi manje od 0,1 vlakna/ml, prevedeno u razumljiviji jezik moze vazduh sadrzavati do 100 azbestnih vlakana u jednom litru vazduha (mnogo, zar ne). Azbestni krov na zgradi tesko je mogao izazvati takvo prisustvo azbesta u kucnom vazduhu, Mislim da eventualna ispitivanja treba usmjeriti na neke izvore radioktivnosti. To mogu biti neki vjestacki izvori zracenja, instrumenti, röntgenaparati i sl. Ali isto tako radioaktivno zracenje moze doci iz gradjevinskih materijala kao sto su neke vrste proizvoda od sk "lakog" betona. Sljaka iz topionica, koja se koristila u podovima i cementnim blokovima je jos jedan moguci izvor radioaktivnosti. Vazduh koji dolazi iz zemlje (kroz podrum u cjelu gradjevinu) moze sadrzavati radon i thoron, gasove koji su radioaktivni i poznati izazivaci raka pluca.
Za Simu Strahotu – cjeli tekst ti je dobar, al’ zadnja recenica je pravi biser. Vazi i za Svedsku.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar