Kako je povučena optužnica protiv Miodraga Kostića?

Uz saglasnost i potpis javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu njegova zamenica je odlučila da usred postupka, krajem oktobra 2008. godine, odustane od krivičnog gonjenja, čime je onemogućeno da sud utvrdi Kostićevu i Ilinovu odgovornost, pokazuje istraživanje Pištaljke.

Dokazi prikupljeni tokom istrage i nalaz veštaka potvrđuju da je firma Miodraga Kostića Maksvel Atlantik (Maxwell Atlantic LLC) iz Vašingtona od hrvatske firme Belje 2003. godine kupila po ceni od 480.000 evra polovnu opremu za šećeranu u Vrbasu, a da je potom Maksvel Atlantik istu opremu prodao Kostićevom MK Komercu po ceni od 4.048.935,99 evra.

Enormna razlika u ceni

S obzirom na enormnu razliku u nabavnoj i prodajnoj ceni opreme tužilac je smatrao da je prekršen Zakon o deviznom poslovanju i Krivični zakon, čime je "stvoren nedozvoljeni nenovčani fond u inostranstvu".

Ilin je priznao da je on lično formirao takvu cenu u skladu sa podacima i informacijama koje je dobijao od tehničkog stručnjaka iz MK Komerca i da se navodno "Miodrag Kostić u to nije mešao, jer on nije ni bio ovlašćen da raspolaže sredstvima sa računa frimi Maksvel Atlantik i MK Komerc".

Kostić je na sudu rekao da smatra da je "realna vrednost kupljene polovne opreme na tržištu oko 5 do 6 miliona evra" i da ga nije zanimalo koliko je tu opremu platio Maksvel Atlantik. "Po nižoj ceni ne bi mogli uvesti ovakvu opremu, jer ni jedan carinik ne bi poverovao da ta oprema vredi 480.000 evra", izjavio je Kostić na suđenju.

Postupak okončan na volšeban način

Umesto da Opštinski sud u Novom Sadu, na način predviđen Zakonom o krivičnom postupku, okonča ovaj krivični postupak i donese osuđujuću ili oslobađajuću presudu, tužilac je naprasno stavio tačku na krivični postupak.

Naime, postupajuća zamenica javnog tužioca je odustala od krivičnog gonjenja protiv Kostića i Ilina, o čemu je sačinila službenu belešku 29.10.2008. godine.

U službenoj belešci se analizira tok postupka, izjave optuženih, izjave svedoka, nalaz veštaka i na kraju se navodi da zamenik javnog tužioca "nalazi da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje su optuženi". Belešku su potpisali postupajući zamenik javnog tužioca Dragana Tadić ali i tadašnji javni tužilac Obrad Protić, iznad čijeg potpisa piše da je "saglasan".