Ulični prodavci čestitki - humanitarci ili prevaranti?

Ovi prodavci svakodnevno se mogu videti po ulicama Novog Sada, ali i ostalih većih gradova u Srbiji.

Ulična prodaja funkcioniše na sledeći način: dok šetate ulicom priđe Vam mlađa osoba i na brzinu izgovara  pripremljen govor. Nakon toga, na Vama je da li ćete im dati novac ili ne. Ako pristanete, zauzvrat dobijate čestitku i na taj način ste navodno pomogli nekoj od ugroženih kategorija društva, a uglavnom se radi o deci.

Mišljenja građana su podeljena - ima onih koji veruju da njihov novac zaista ide u humanitarne svrhe, dok neki misle da je to čista prevara.

"Kupujem čestitke, jer su deca u pitanju. Ja uradim dobro delo, a nadam se da se novac šalje u prave ruke."
"Čista laž i prevara, koliko ja znam."

Saša Pribićević iz Društva za borbu protiv prevare tvrdi da novac koji građani daju ne ide u humanitarne svrhe, već udruženjima koja se tim poslom bave. On je za 021 rekao da ima skoro deset ovakvih udruženja, od kojih neka nisu ni registrovana, a uglavnom se nalaze na teritoriji centralne Srbije.

"Dolaze organizovano autobusima i kombijima, a onda formiraju grupe po gradovima koje idu i od vrata do vrata i traže novac za lečenje dece ili prodaju čestitke", kazao je Pribićević.

U novosadskoj policiji kažu za 021 da do sada nisu prijavljeni slučajevi prevare ovakve vrste. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, kazna za krivično delo prevare je novčana ili zatvor do šest meseci.

Humanitarci često nasrtljivi

Igor Ivanoski iz Asocijacije potrošača Srbije rekao je za 021 da su oni više puta reagovali zbog uličnih prodavaca jer to narušava Zakon o zaštiti potrošača, konkretno oblast nasrtljivog poslovanja.

"U takvim situacijama potrošač se stavlja u neugodan položaj, na njega se nasrće da kupi nešto što će navodno ići u humanitarne svrhe. To može biti obmanjujuće po potrošača, jer on i ne zna gde te pare idu", objašnjava Ivanoski i dodaje da je za ovakve slučajeve nadležna Tržišna inspekcija.

Kada smo pozvali nadležnu Tržišnu inspekciju, nismo dobili odgovor da li oni vrše kontrolu rada prodavaca uličnih čestitki.

Studentkinja Tijana Mešterović posvedočila nam je o svom iskustvu sa uličnim prodavcem. "Šetala sam ulicom i prišao mi je dečko sa razglednicama, koji je bio prilično neprijatan, počeo je da mi se udvara, zagrlio me je i otarasila sam ga se tek kad sam ušla u butik."

Teško je ući u trag firmama koje se bave ovim poslom, jer većina nigde nije registrovana, nema njihovih kontakt brojeva ili nisu prisutni na Internetu. Oni često prodaju čestitke bez saglasnosti humanitarnih organizacija, na koje se pozivaju.

Nažalost, deca i svi  kojima je potrebna  pomoć su najveći gubitnici u ovom slučaju, jer ljudi sve manje veruju i samim humanitarnim organizacijama. (Tamara Prodanović)