Zatvor nije rešenje za maloletne počinioce krivičnih dela

Naime, zatvor se u praksi pokazao kao kaznena, ali ne i popravna institucija, jer maloletnici koji izađu iz zatvora najčešće ponovo počine nova krivična dela, zbog čega se ponovo nađu iza rešetaka.

U Okružnom zatvoru u Novom Sadu, maloletnici se, zbog nedostatka kapaciteta, još uvek smeštaju sa odraslim počiniocima, iako je to protivzakonito. Kako za 021 kaže zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambašić, mogućnost smeštaja dece u ćelije sa odraslima postoji, ali samo ukoliko sudija to izričito dozvoli.

"Vrlo često se, međutim, dešavalo da Uprava smesti maloletne počinioce krivičnih dela u iste ćelije sa odraslim zatvorenicima, i bez odobrenja sudije. Sve to je pravdano prenaseljenošću zatvora, ali to ne menja činjenicu da su time povređena njihova prava", kaže Arambašić za Novosadski informativni portal.

Slučaj od pre nekoliko nedjelja, kada je u Bečeju preminuo sedamnaestogodišnji Ervin Bilicki nakon tuče sa četrnaestogodišnjim P.P. pokrenuo je lavinu poziva na linč, a pojedini mediji potegli su za morbidnim senzacionalizmom, objavljujući fotografije mrtvog dečaka na naslovnim stranama.

Četrnaestogodišnjak iz Bečeja najavljivao samoubistvo

Novosadska javnost dostigla je tačku usijanja kada je istražni sudija Miroslav Alimpić maloletnog P.P. nakon hapšenja uputio u Centar za socijalni rad, umesto u zatvor na Klisi. Alimpić za 021 kaže da je to bila njegova profesionalna dužnost, budući da je dečak bio u teškom psihičkom stanju, i da je na saslušanju govorio kako želi da se ubije.

"Njega je policija dovela u sredinu gde ljudi govore jezikom koji on ne razume, svet mu se okrenuo naglavačke, i počeo je da mrmlja. Sudski tumač nam je preveo da on sebi u bradu govori da želi da se obesi", priseća se sudija Alimpić, dodajući da on nije "zli maloletnik", već da postoje sumnje da je upravo on bio žrtva maltretiranja preminulog.

Budući da novosadski Centar za socijalni rad, za razliku od beogradskog, još uvek nema u svom sastavu Prihvatilište za maloletne počinioce krivičnih dela, moralo se reagovati na brzinu. "Odvođenje deteta u zatvor, pogotovo u takvom psihičkom stanju, nije bila opcija. Na svu sreću, uspeli smo da u saradnji sa Centrom za socijalni rad, na brzinu opremimo jednu njihovu sobu, u koju smo ga smestili zajedno sa majkom, uz konstantan nadzor lekara", kaže Alimpić.

Stevan Arambašić iz kancelarije pokrajinskog ombudsmana kaže da je Alimpićeva procena u slučaju P.P. bila dobra. "Maloletnika je važno izdvojiti iz sredine u kojoj je živeo i pružiti mu adekvatne uslove, što je, s obzirom na njegov uzrast, mnogo bolje nego poslati ga u zatvor", kaže on.

Sudija Alimpić navodi da je od pre nekoliko nedelja jedna ćelija u zatvoru na Klisi predviđena za prijem maloletnika, ali kaže da nije rešenje da se oni prosto "trpaju" u tu prostoriju. Prema njegovim rečima, ukoliko postoji grupa maloletnih pritvorenika, bolje je razdvojiti ih, pa i po cenu da neki od njih budu smešteni sa odraslima.

"U tom slučaju, najbolje bi bilo da oni ćelije dele sa nenasilnim zatvorenicima, na primer, onima koji su optuženi za privredni kriminal. U svakom slučaju, dete ne sme biti smešteno sa ubicama, silovateljima i nasilnicima", podvlači on.

Cela Vojvodina bez Prihvatilišta za maloletnike

Alimpić i Arambašić su saglasni da grad i pokrajina treba da izdvoje sredstva kako bi nekoliko prostorija u Centru za socijalni rad u Novom Sadu bilo u potpunosti adaptirano za prihvatanje maloletnih počinilaca krivičnih dela.

"Slučaj maloletnog P.P. je bio izuzetak, jer Prihvatilište za maloletnike ne postoji ni u jednom gradu u Vojvodini, zbog čega su sudu vezane ruke", kaže sudija Alimpić za 021, dodajući da je "čudno" da pokrajina još uvek nema ovu mogućnost, kada se uzme u obzir broj krivičnih dela koje počine mlađi od 18 godina.

Oni navode da bi u toku sledeće nedelje trebalo da bude obavljen neformalni sastanak, posle kog će Centar za socijalni rad zatražiti od grada sredstva za formiranje prihvatilišta. Komentar gradonačelnika Miloša Vučevića i člana Gradskog veća za socijalnu zaštitu Bele Kurine nismo uspeli da dobijemo.

Govore nam da je zatvor potreban kako bi bili kažnjeni oni koji krše društvena pravila. Govore nam da je zakon jednak za sve. Uprkos tome, u zatvoru je najviše neobrazovanih žena i muškaraca, sirotinje, koji su zatvoreni najčešće zbog zločina koji se tiču imovine, odnosno za stvari koje se na direktan način tiču društva u kojem živimo, zbog potrebe da se pronađe novac za preživljavanje od jutra do mraka. Da ne brojimo sve one koji bi bili slobodni, kad bi jednostavno imali novac da plate dobrog advokata. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)