Ubistvo kao čest kraj nasilja nad ženama

Reč je o Mariji Cimbal (24) i Vladislavi Červenko (25). Obe devojke ubili su muškarci na nasilan način. Istražujući došli smo do podatka da je u Novom Sadu od 1994. godine do danas ubijeno dvadesetak žena čija se ubistva karakterišu kao femicid, odnosno kao ubistvo ženske osobe bilo koje dobi od strane osobe muškog pola.

Na nivou Vojvodine taj broj je daleko veći. Nemoguće je izolovati jedan faktor i posmatrati ga kao isključiv uzrok koji pokreće neku osobu da počini ubistvo. Prema rečima profesora kriminologije i penzionisanog oficira policije Miloša Markovića u spoljašnje faktore spadaju uticaj rata, migracija i tranzicija.

Citirajući američkog sociologa i kriminologa Hansa fon Hentiga, Marković je rekao da u slučaju ubistva žene, počinioca treba tražiti među suprugom, ljubavnikom i prijateljima, dok u slučaju ubistva muškarca, ubicu treba tražiti među poznanicima. Kroz svoja istraživanja Marković je došao do zaključka da su najčešći uzroci ubistava  poremećeni bračni odnosi u sintezi sa psihičkim bolestima, alkoholom i narkoticima.

Kao najvažniji korak za ženu koja trpi nasilje i kojoj je život potencijalno ugrožen, psihološkinja Centra za socijalni rad u Novom Sadu Nada Padejski navodi prijavljivanje nasilja.

"Nakon prijave, institucije su dužne da u skladu sa principom nulte tolerancije na nasilje i na principu hitnog zaustavljanja nasilja, oni to nasilje zaustave. Prvi način je izmeštanje žene iz zajedničkog domaćinstva u Sigurnu kuću ili drugo bezbedno mesto, kod roditelja, prijatelja ili rođaka", rekla je Padejski i dodala da je drugi način je da se na osnovu intervencije policije, počinilac nasilja zadrži do 48 sati u pritvoru, za koje vreme tužilac pokreće krivičnu prijavu protiv počinioca.

"Tada žena ima mogućnost da pokrene mere zaštite od nasilja u porodici u okviru čega spadaju izricanje mere zabrane prilaska počiniocu nasilja, mera iseljenja počinioca bez obzira na vlasnički status i drugo", objašnjava Padejski.

Neophodna brža reakcija države

Na pitanje da li su blage sudske kazne činilac koji utiče na to da osoba počini ubistvo, direktorka Viktimološkog društva Srbije Vesna Nikolić Ristanović odgovara da sa sigurnošću smatra da kaznena politika države ne utiče na broj ubistava, ali da bi ubistva kojima je prethodilo nasilje mogla biti sprečena ukoliko bi državni organi reagovali brže i energičnije.

"Od kazne je važnija izvesnost reagovanja, poverenje u institucije  i briga o sigurnosti žrtve. Pametnije bi bilo stavljati nasilnike u pritvor ili žrtvama određivati mere zaštite čije bi se izvršenje kontrolisalo (što sada nije slučaj), a u slučaju kršenja tih mera, reagovalo bi se po zakonu, krivičnom sankcijom što se sada retko čini", kazala je Vesna Nikolić Ristanović i dodala da je kod nas veliki problem  neobučenost ljudi koji treba da primenjuju propise i protokole, a još veći je problem što ne postoje jasne smernice za njihovo postupanje i odgovornost za propuste. Jedna neadekvatna ili propuštena reakcija često je odgovorna za smrt žrtve.

Ono što se često navodi kao motiv ubistva su ljubomora i posmatranje žene kao svojine, a što vuče korene iz tradicije i podele rodnih uloga. U većini analiziranih slučajeva ubistava, počinilac nije mogao da se pomiri sa pomišlju da ga partnerka vara ili da želi da ga napusti. Konzumiranje psihoaktivnih supstanci u takvim situacijama potpomaže kao okidač i dolazi do ubistva.

Ljubomora kao okidač

Profesor kriminologije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Milo Bošković navodi rezultate istraživanja "Porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici u praksi sudova u Srbiji" kojim se došlo do zaključka da su upravo žene-majke i to uzrasta oko 30 godina, srednjeg obrazovanja, najčešće žrtve porodičnog nasilja. Istraživanje je takođe pokazalo da su uzroci nasilja najčešće bili ljubomora, sumnja na preljubu i pokušaj žene da napusti nasilnika.

Porodica Vladislave Červenko čekala je četiri meseca da se pokrene istražni postupak i podigne optužnica protiv optuženog Darijana Musića. Sestra Tanja i otac Edmund Červenko, kažu da se nadaju da će postupak ići kako treba odnosno da Musić treba da dobije maksimalnu kaznu.

"Ne samo on, jer je u pitanju naša Dada, već bilo koja žena, bilo koja devojka i bilo koje ljudsko biće koje na taj način izgubi život, taj koji je to počinio treba da odgovara i da bude najoštrije kažnjen", rekla je Tanja Červenko i dodala da se neće zaustaviti ukoliko ne budu zadovoljni ishodom suđenja, već će nastaviti da se bore za zadovoljenje pravde.

Prema rečima porodice, Vladislava je godinama trpela fizičko nasilje i iako su svi znali da nisu jedno za drugo, ostajala je sa njim iz straha za živote svojih bližnjih. Iz tog razloga njen otac danas apeluje na sve roditelje a posebno roditelje ženske dece da ukoliko primete i najmanju ogrebotinu, promenu u ponašanju a kamoli modricu, ne čekaju ni sekund već da odmah reaguju i pomognu svom detetu, kako nijedna mlada devojka više ne bi stradala na ovaj način.

Kao moguća rešenja u cilju smanjenja ubistava žena Vesna Nikolić Ristanović navodi ekonomsko osnaživanje žena, veći broj savetovališta, ojačavanje žrtve za samostalan život i sistemske promene na svim nivoima u državi. Promena svesti i rodnih stereotipa trebala bi biti zastupljena u svim stupnjevima obrazovanja a naročito bi se trebala primenjivati prilikom odrastanja i vaspitanja odnosno u okviru porodice kao temelja oblikovanja svake ličnosti. (Izabela Horvat)