Trkulja: "Nisam režimski umetnik"

Na konferenciji za štampu sazvanoj posle objavljivanja informacije da je upravo njemu JKP "Informatika" prošle nedelje odštampala 250.000 primeraka novog albuma, muzičar je izjavio kako svoje političko opredeljenje nikad nije javno iznosio kako bi bio favorit određenih stranaka.

"Režimski umetnici su ljudi koji deklarativno pripadaju određenim strankama - i svako ima pravo da se politički izjašnjava javno, ili da to ne čini, kako to ja radim. Za mene i muziku koju stvaram, sistem i ljudi koji ga vode, nisu presudni", kaže on.

Trkulja dodaje da su projekcije da je bilo neophodno najmanje 300.000 evra za izdavanje albuma netačne. Prema njegovim rečima, troškovi albuma bi stajali i pola miliona evra, da nije bilo ljudi koji cene njegov rad i koji su na albumu radili bez nadoknade. Muzičar navodi da je od JKP "Informatike" tražio samo tri miliona dinara, a da je tu, kako kaže, skromnu sumu, dobio zahvaljujući kvalitetu i dostignućima.

"Ljudi sa kojima sam sarađivao su veoma društveno odgovorna firma, od kojih sam normalnim putem tražio tri miliona dinara za sponzorisanje štampanja CD-ova koji su za Vaskrs podeljeni čitaocima 'Večernjih novosti' širom Srbije, Republike srpske i Crne Gore. Gospodin Čelar, direktor ovog preduzeća, je, poznajući moj rad, odobrio taj novac", kaže Trkulja.

Parović: "Društvo podržava najbolje"

Danas se povodom ovog slučaja oglasio i predsednik udruženja Treća Srbija Miroslav Parović, koji je naveo da ne vidi ništa sporno u tome što je JKP Informatika, kojom upravljaju kadrovi ove organizacije, sponzorisala album Slobodana Trkulje, rekavši da je "logično da jedno društvo podržava svoje najbolje članove".

Parović je poručio da se tokom jučerašnjeg dana povela "gebelsovska kampanja" iza koje stoji predsednik Demokratske stranke i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Prema njegovim rečima, Đilas ima za cilj da prikaže Novi Sad u lošem svetlu, kako bi Beograd kao direktan protivkandidat za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine izbio u prvi plan.

"Uspešni umetnici nemaju nikakve izvore finansiranja, pošto u našoj zemlji ne postoji budžet za kulturu, a tajkuni i strane kompanije koji ovde posluju nemaju interesa da ih podržavaju", kaže Parović.

Promenom vlasti na državnom i gradskom nivou, promenila se i kulturna ponuda koju iz budžeta finansira država. Dok je na vlasti bila koalicija predvođena Demokratskom strankom, od pojedinih izvođača "nije se moglo živeti", dok je tendenciju favorizovanja "prijateljskih" muzičara nastavila i naprednjačka vlast. Od promene vlasti do danas,na brojnim koncertima koje je organizovao grad, bilo je moguće videti ponavljanje istih izvođača čiji honorar je isplaćivan iz budžeta. (M.Sovilj/V.Kešelj)