Obeležen Dan pobede i Dan Evrope
To je bila i dobra prilika da se obeleži i 70 godina od 1943. kada je, kroz razvoj narodnooslobodilačke borbe, obnavljen Pokrajinski komitet KPJ, obrazovan Pokrajinski narodnooslobodilački odbor i prateće društvene organizacije, oformljene prve vojvođanske brigade i 16. vojvođanska divizija, čime su ustanovljeni temelji buduće autonomne pokrajine.
Skup je otvorio predsednik vojvođanskog odbora Društva za istinu o NOB i Jugoslaviji, Bogdan Tankosić, koji je skrenuo pažnju na presudan značaj 1943. godine za tok i ishod II svetskog rata, kako na svetskim frotovima tako i na prostorima nekadašnje Jugoslavije, kao i na velike žrtve kojima su narodi Jugoslavije, Srbije i Vojvodine doprineli pobedi nad fašizmom.
Ispred Skupštine Vojvodine skup je pozdravio i predsednik skupštine Ištvan Pastor. Pastor je ovu priliku iskoristio da skrene pažnju na sve učestalije pokušaje prevrednovanja prošlosti u skladu sa dnevnopolitičkim potrebama, na zabrinjavajuće društveno stanje u kojem se normalizuju fašističke vrednosti, a njene manifestacije umanjuju kao ekscesni ekstemizam.
On je takođe podsetio da borba protiv fašizma nije bila samo rat o pobede nego i borba za bolje i drugačije društvo, a da je i autonomna Vojvodina kroz narodnooslobodilačku borbu stekla legitimizacijske osnove za svoje utemeljenje.
Na skupu su bila izložena dva referata – prof. dr Ranka Končara i prof. dr Jovana Komšića. Izlaganje profesora Konačara odnosilo se na genezu pitanja Vojvodine, istorijskog razvoja ideje o Vojvodini kao i o suštinskim transformacijama ovog pojma tokom II svetskog rata, kada se ona, kao autonomna pokrajina konstituiše na antifašističkim osnovama.
U svom referatu profesor Komšić govorio je o značaju regionalizma i autonomije za društveno-političku stabilnost u višenacionalnim sredinama i o evropskim kontekstima sagledavanja teme regionalizma.
Komentari 6
Zukov
У личним стварима једног од совјетских војника погинулих у Финској у освиту Другог светског рата пронађено је и писмо Богу. Шта је бивши атеиста рекао Господу у тренутку животне угрожености?
“Чуј Боже…. Још ниједан пут у животу нисам говорио са Тобом, али данас желим да Те поздравим. Ти знаш да су ми од детињства говорили, да Те нема. И ја лудак сам поверовао. Творевину Твоју никада нисам сагледао. И гле, ноћас сам посматрао из кратера, што га је направила граната, звездано небо, нада мном. Неочекивано сам схватио, дивећи се свемиру, Како сурова може бити обмана.
Не знам Боже, хоћеш ли ми пружити руку, али ја ћу ти рећи и Ти ћеш ме схватити није ли чудно, да се усред ужаснога ада, изненада, појавила светлост и ја сам Те препознао? И осим тога ја немам ништа више рећи, још само, да сам срећан, што сам Те упознао. У поноћ је заказан напад, Али, не плашим се: Ти на нас гледаш….. Сигнал. Шта ћу? Морам да кренем. Било ми је лепо са Тобом. Још желим рећи, да ће, што је Теби знано, битка бити тешка, и, можда ћу Ти, већ ноћас покуцати.
И ако ти до овога тренутка нисам био пријатељ, хоћеш ли ми дозволити да уђем, када дођем? Чини ми се, ја плачем. Боже мој, Ти видиш, шта се са мном десило, да сам данас прогледао. Опрости ми Боже мој, одлазим. И не верујем да ћу да се вратим. Како је чудно, ја се смрти више не бојим.“
(Нађено у шињелу Руског војника Александра Зацепа, који је погинуо у Другом светском рату на финском фронту.)
Сремац
Limanac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar