INTERVJU: Goran Višnjić - direktor ZIG-a

Direktor Zavoda za izgradnju grada Goran Višnjić odlučio se je da govori o tome šta je zatekao u Zavodu, šta namerava da učini u narednom periodu i kako namerava da postigne cilj - ujednačen kvalitet života u svim delovima grada.

- U ZIG-u sam zatekao otežavajuće okolnosti, a ponekad i probleme i balast ranijeg funkcionisanja i ugovaranja poslova. Kanalizaciona mreža u pojedinim naseljima nije bila završena: na neki neverovatan način iz predmeta posla izbačene su stavke o dovođenju površina u tehnički ispravno stanje i crpljenje podzemnih voda preko bunara i iglo filtera. Zavod je u tom periodu dobijao dopise i ozbiljne zamerke građana iz Sajlova, Adica, Begeča i Veterničke rampe, jer su im ostali iskopani rovovi sredinom ulica. U decembru smo izabrali izvođače da vrate površine u ispravno stanje i nadam se da će to biti završeno za dvadesetak dana.

Nekako su, vašim dolaskom, izbile na videlo određene nepravilnosti na gradilištu Bulevara Evrope. O čemu se tu radi?

- Prethodna vlast je taj posao uzimala kao primer nečeg dobrog, međutim, svaki dan pojavljuju se neke stvari koje su u odnosu na ugovaranje posla katastrofalne, koje su napravile tolike probleme i koje će praviti probleme. Iz tog razloga, iako radimo na tome, ne možemo da raskinemo ugovor sa Borovica transportom, koji je, mimo mišljenja nadležne komisije, ipak dobio kvalifikaciju da učestvuje na tenderu, na kojem je dobio posao i još mu je isplaćen avans, koji je većim delom nestao. U drugom ugovoru s Putem, uspeli smo da izbacimo Borovicu i ubacili smo MN iz Loznice koji je i bio naveden u tenderskoj dokumentaciji kao podizvođač. Nadam se da ćemo uspeti da nađemo tih 4,5 miliona evra koji su, kroz ovakvo vođenje posla, nestali na Bulevaru Evrope.

Da li to znači da je prekršen zakon u ovom slučaju i da li je rešavanje toga samo na vama?

- Budžetska inspekcija nalazi se u gradu. Sva ova dokumenta dostupna su inspekciji, pa ako utvrde da je bilo nepravilnosti, neka reaguju. Konkretno, kod Borovice, sve dok ne raskinemo ugovor ne postoji nikakva mogućnost da podižemo tužbu. A glavni razlog zašto smo u problemu, ponavljam, jeste loše ugovaranje poslova.

Rekli ste da se gradski budžet puni iznad očekivanja?

- Što se tiče ZIG-a, uspećemo da uradimo većinu stvari koje smo stavili u plan za ovu godinu. U pravljenju programa držali smo se raspoloživog novca, naravno. Projekcija je takva, da ćemo imati suficit u budžetu. Bitno je stavke iz programa ostaviti „žive“ i rebalansom kasnije opredeliti novac za pozicije koje već postoje.

Koje investicije dolaze prve na red početkom građevinske sezone?

- Prva od javnih nabavki biće za završetak Radničke ulice. U prvim danima građevinske sezone uvešćemo izvođača koji pobedi na tenderu i vratićemo kocku umesto asfalta. Idemo u realizaciju kanalizacije u Stepanovićevu i sigurno ćemo ove godine završiti taj posao. Za sada, izgrađene kanalizacije u prigradskim naseljima nisu u funkciji, jer nisu izgrađene crpne stanice i prečistači otpadnih voda. To je situacija u Rumenki, Kovilju, Begeču i Novim Ledincima. Nadam se da ćemo ove godine završiti svu kanalizacionu mrežu koja je započeta. Nismo imali rešene imovinsko-pravne odnose za kanalizaciju u Kisaču, pa nismo izdvojili novac za njenu izgradnju i spajanje na rumenački kolektor. Ipak, izgradićemo atmosfersku kanalizaciju u Kisaču, koja je višedecenijski problem.

Šta je još u planu, osim kanalizacije?

- Do kraja godine trebalo bi da probijemo ulicu Bate Brkića do Futoškog puta. Skupljamo procene od ovlašćenih veštaka za vrednost četrdesetak parcela. Kako bismo sprečili da budemo ucenjeni od strane vlasnika parcela, zatražili smo da se utvrdi javni interes, tako da ako neko traži više novca nego što mu sleduje po zakonu, pristupićemo eksproprijaciji. Radićemo i Temerinski put, drugu traku od Savske ulice do nadvožnjaka nad autoputem. Možemo i da se dogovorimo o sufinansiranju ovog posla s Putevima Srbije. I sa Elektromrežama Srbije postigli smo dogovor o izmeštanju, kabliranju ili podizanju vodova na propisanu visinu kod Kaćke petlje i na Adicama. Njihov cilj je inovacija dalekovodne mreže, a naše je da oslobodimo gradsko i privatno građevinsko zemljište, da se njime slobodno raspolaže. Ulažemo i u izgradnju Žeželjevog mosta. Pokušavamo da oslobodimo i Ranžirnu stanicu - imamo zahtev Železnica Srbije za nekim kvadratima, da im to grad ponudi, a zauzvrat da dobijemo jednu atraktivnu lokaciju za investitore.

Čime bi ZIG još mogao da stimuliše stanogradnju?

- Moja, i želja mojih saradnika jeste da promenimo merila za obračun naknade za opremanje gradskog građevinskog zemljišta, da smanjimo cenu komunalnog opremanja kako bismo pomogli investitorima. Da zapravo kvantitetom pokušamo da povećamo prihode grada, jer sada rade samo četiri investitora. Moramo sprovesti analizu, da li je bolje da imamo 10 objekata u četiri meseca, ili da imamo 35 objekata po manjoj ceni.

Kada završite ovu godinu, šta dalje? Imate li viziju u kom pravcu će se grad razvijati?

- Osnovna namera ove gradske vlasti i ZIG-a, jeste da pokušamo da dovedemo investitore u proizvodnom delu, da napokon počnemo da upošljavamo ljude. Sada imamo ozbiljne razgovore s jednom ozbiljnom državnom firmom da otvore proizvodni pogon u Novom Sadu. Trenutno, grad nije u vlasništvu neke atraktivne parcele. I zato bi bilo u redu da grad, kad se steknu uslovi, počne da kupuje građevinsko zemljište na atraktivnim lokacijama. I grad treba da se ponaša ekonomski i da kupuje jeftino, a prodaje kada cena bude viša, jer ni ova kriza neće doveka trajati.

Šta se dešava sa mostovima? Generalni plan predviđa, osim Žeželjevog mosta, još tri mosta preko Dunava?

U ovim uslovima, te investicije su jako teško ostvarive, što zbog kompleksnosti, što zbog cene. Sigurno nećemo raditi most kao u Beogradu, niti ćemo se zaduživati, iako Novi Sad nije previše zadužen. U ovom momentu postoje neki interesi privatnih kompanija.