Spomen ploča na Beogradskoj kapiji

jel' to ona istorijska nepravda koju je postavio Milan Stojadnović 1938. godine poznat po svojim košuljašima koji su mu malo klicali Vođa Vođa (Firer na nemačkom) i koji su malo podizali desnu ruku? Zašto se posle I sv. rata nije postavila ta ploča nego baš u trenucima kad je Stojadinović bio prijatelj sa Hitlerom i Musolinijem? Milan Stojadinović je umešan u pokušaj ubistva vladike Nikolaja a malo dole se vladici nalazi u Gradiću trg. Takođe se smatra da je umešan u trovanje patrijarha Varnave. a druga ulica od kapije je crkva sv. Petra i Pavla. Zašto se ta ploča nije obnovila posle II sv. rata? A gde su druge ploče koje su bile na toj istoj kapiji? Gde su one završile? gde je rad Soldatovića tri jelena koji su bili ispred Lovotursa? Beogradska kapija vodi u Beograd kroz nju se ne ulazi u Novi Sad. Niti se ikad ulazilo. Ulazilo se kroz Novosadsku. Zašto se sada postavlja ploča kad se zna da je pre nekog vremena pokušana promena imena jednog Jevreja a glavnoj ulici da se da ime 9. Novembar koji se zamislite podudara sa Kristalnom noći - početkom stradanja Jevreja? Zašto ove sadašnje vladajuće partije u gradu insistiraju na ovome? Mnogo pitanja na koja treba da odgovorite Bojim se koja se poruka želi ovim poslati

Pitam se da li ce postaviti spomen tablu i na onoj kapiji sa druge strane 'Gradica' koju je ista vojska srusila? Nesto tipa "Ovu kapiju koju vise ne vidite je srusila oslobodilacka vojska".
A neki put bismo mogli i rec-dve o neostvarenim zeljama tadasnje nove vlasti da srusi petrovaradinsku tvrdjavu.
Uz svo duzno postovanje prema toj vojsci, ali ovakve stvari su posebno besmislene, posebno u vremenu kada je taj deo grada pred totalnim raspadom.

Плоча о уласку српске војске у Петроварадин и Нови Сад 1918. је 1938. откривена на 20.-огодишњицу, да би је усташе 1941. склониле и не зна се где је.
Плоча је рад познатих уметника гђе Злате Марков и гос. Карла Барањија, на којој су биле уклесане речи:
«Деветог новембра 1918. године, за време владавине Краља Петра I Великог ослободиоца, а под врховном командом Престолонаследника Регента Александра, кроз ову капију прођоше први одреди победоносне српске војске, доносећи слободу Војводини.»