FOTO: Tužna sudbina nedovršenih novosadskih zgrada

Stanari ovakvih zgrada su najčešće upravo i kupci stanova koji je prodan više puta ili beskućnici, dok ih omladina koristi za večernju zabavu i opijanje.

Lopovima su ovakve zgrade primamljive za krađu prozora, vrata kao i građevinskog materijala, instalacija itd.  Kada investitor završi u zatvoru ili mu se izgubi svaki trag, što se često dešavalo proteklih godina, nedovršene zgrade postaju "ničija zemlja" ili tačnije ničija nadležnost. One su tema sudskih sporova koji se vode dugi niz godina.

Probleme imaju stanari susednih zgrada jer divlje nastanjene zgrade na neadekvatan način dolaze do vode ili struje, beskućnici navlače razno smeće koje zbog neprijatnog mirisa utiče na život komšija. Takođe žurke novosadske omladine, koje uključuju ispijanje alkohola na ovakvim mestima, ne samo da remete red i mir, već se takve osobe dovode i u ličnu opasnost.

Nekada su ova gradilišta povezana sa stambenim zgradama pored i bilo ko ima pristup stanovima stambene zgrade.

U jednom konkretnom slučaju čak četiri stana u potkrovlju ugrožena su od bespravnog upada na privatni posed, jer je izuzetno lako preći sa gradilišta do terasa susedne zgrade.

"Tu su se više puta dešavala raznorazna okupljanja, bilo je narkomana, beskućnika, a bili su i neki maloletnici koju su tu divljali i orgijali tokom noći. Više puta smo zvali i komunalnu policiju i redovnu policiju. Takođe, ogromno đubrište bilo je tu u haustoru zgrade i na ličnu inicijativu nekog od komšija to je sređeno. Čišćenje nije moglo zvaničnim putem da se reši, jer je navodno problem zato što je zgrada privatno vlasništvo", kaže za 021 Saša Stojković, stanar zgrade koja je spojena sa jednom nedovršenom zgradom.

Policija po pozivu reaguje izlaženjem na teren, a nelegalne podstanare opominje i traži da poštuju red i mir, dok jedino vlasnik nekretnine (investitor) ima ovlašćenje da, uz saradnju sa policijom, prinudno iseli okupatore nedovršenih stanova.

Sa druge strane, oni koji su svoj stan platili, ali je njihov stan višestruko prodan, uselivši se u nedovršen objekat, vode računa da ne prave probleme susedima, jer im je u interesu da nesmetano žive na toj adresi duže vreme.

Problem sa ovakvim situacijama je taj što se oni kače na tuđu struju, što može da bude opasno, ako nije urađeno na adekvatan način ili ako vod na koji su se prikačili nije predviđen za tu količinu struje.

Komšije najčešće razumeju "stanare" nedovršenih zgrada, jer tu žive ljudi koji "nemaju kud" - zbog teške ekonomske situacije ili zato što ih je investitor prevario. Tako je direktor stambene zadruge "Eto" Savo Babić falsifikovao potpise vlasnika kuća, gradio na državnom zemljištu, prodavao isti stan više puta, bez dozvole za gradnju ostavio nedovršenih šest zgrada u Novom Sadu i time prevario stotinak građana.

Specifičan problem imaju stanari završene zgrade broj 13 u Miše Dimitrijevića, koju je Babić gradio, jer se njihovi stanovi ne mogu uknjižiti.

"Investitor je uništio sve papire za zgradu broj 13 da bi je objedinio sa zgradom "u izgradnji" broj 15, jer ova druga nema ni stepenište, i ne ispunjava slične uslove za stanovanje, pa zato može da se vodi samo kao deo zgrade", saznajemo od vlasnice stana zgrade broj 13.

"Pitala sam pravnicu šta se dešava i ona mi je rekla da ne znaju uopšte šta da rade i da nisu sigurni kako to pravno da regulišu. Rekla mi je da se trude i da će se možda nešto rešiti za godinu-dve... Možda", kaže ona.

Oni koji "nemaju kuda", kao na primer jedna porodica sa malom decom, bespravno su se uselili u nedovršenu zgradu i plaše se za svoju sigurnost.

"Noću ne spavamo, bojimo se, vrata nemamo, a tu su često i pijanci što se drogiraju. Imamo dvoje male dece, i plašimo se da će ako zaspimo, ući unutra. Može svašta da se desi", rekao je "stanar" koji želi da ostane anoniman.

Useliti se u ovakve zgrade nije naročito teško. Neke zgrade obezbeđene su samo trakama na ulazu, druge imaju čuvare, a neke ni na koji način nisu obezbedene. Ograđena zgrada na bulevaru Evrope, na kojoj radovi očigledno nisu završeni sudeći po građevinskom materijalu u kućici za čuvara gradilišta, na poslednjem spratu na prozorima jednog stana ima zavese.

Glavna građevinska inspektorka Slavica Lazov kaže za 021 da u Novom Sadu nema zgrada kojima je istekao rok za izgradnju. Međutim, građevinska inspekcija nema nikakve nadležnosti što se tiče nedovršenih zgrada, a koje su predmet sudskog spora što je slučaj sa većinom ovakvih zgrada.

Draštični primeri toga koliko dugo mogu da se vode sudski sporovi koji se odnose na novosadske zgrade "u izgradnji" na primer su zgrada Poštanske štedionice koja je u "statusu kvo" provela četvrt veka i zgrade Radničkog univerziteta, koja već 13 godina stoji u sadašnjem stanju. (Snežana Milanković, Jasna Žugić)