Blokiran račun "Radosnog detinjstva" i "Stana"

Kada bi bilo manje samozvanih strucnih saradnika za likovno, fizicko, muzicko....., pa manje "pedagoga" koji ne znaju koliko koji mesec ima dana, a naredjuju sta vaspitacice treba da rade (a naravno pri tom nemaju pojma o svom poslu), pa manje ljudi koji su zaposleni u upravi a ne rade nista (da ne kazem da nemaju pojma da koriste racunar, kako bi ubrzali osao), ne bi bilo blokade i bilo bi vise preko potrebnih vaspitaca!

Кад је Бог стварао васпитачицу, већ је шести дан радио прековремено. Уто се појави анђео и рече: "Господе колико дуго радиш овај лик?"

А Бог одговори: "Јеси видио ову специјалну наруџбину- треба се лако одржавати, али не сме бити од пластике; треба имати 160 покретних делова; треба имати живце попут челичне ужади; а крило у којем истовремено може седити десеторо деце, а ипак да може сести на малу дечју столицу. Мора имати леђа на које се све може свалити, а треба живети претежито у сагнутом положају. Њена утеха мора све лечити- од кврге на глави до боли на души; мора имати 6 пари руку."

Анђео одмахне главом и рече: "Шест пари руку, па то је немогуће!"

"Руке ми нису проблем", одврати Бог,"него три пара очију, које васпитачица мора имати."

"Зар је то стандардни модел?" упита анђео

Бог климне потврдно: "Један пар који види кроз затворена врата, док она пита: Шта ви то тамо радите? А већ све зна. Други пар на потиљку, с којим види оно шта не би требала, али шта мора знати. На крају, наравно два ока напред, којима може погледати дете које се немогуће понаша, а да му ипак каже: Разумем те и јако те волим- без да изговори и једну реч."

"О Господе!" Анђео повуче Бога за рукав "Иди на спавање па сутра настави."

"Не могу" одврати Бог "близу сам тога да створим нешто што ми донекле наликује. Већ сам успео да се излечи кад је болесна, да 30 деце може задовољити једном рођенданском тортом, да једног 6-годишњака може наговорити да пре јела опере руке, да 3-годишњака увери да пластелин није јестив и да сам ноге замислио као алат за трчање а не за ударање."

Анђео је полако обилазио око модела васпитачице, па уздахне: "Премекано."

"Али жилаво" одврати енергично Бог "Не можеш веровати шта ова васпитачица све може издржати."

"Може ли мислити?"

"Не само мислити, него и судити и доносити компромисе, и заборавити!"

Коначно се анђео сагне и прстом пређе моделу преко образа: "Овде нешто пушта, па рекао сам ти Господе, да у овај модел покушаваш превише тога утрпати."

"То ништа не пушта, то је суза."

"А за што она служи?"

"За радост, жалост, разочарање,бол и осамљеност."

"Заиста си геније, Господе!" рече анђео..

a kako bi bilo da za 15oo din roditelji biraju boju kose i ociju vaspitacice...pa kad odu u skolu da budu mirni i cute i siti strajkuju do kraja skolovanja sa sve decom