Sindikalni lideri fotelje menjaju političkim funkcijama

Poslednji u nizu je Drago Đokić, sada već bivši predsednik Saveza samostalnih sindikata Novog Sada, koji je 15. maja postao pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu. Đokić za 021 kaže da novu funkciju vidi kao novi korak u sindikalnoj karijeri, jer je sindikat želeo da direktno utiče na problematiku radničkih prava.

"U pitanju je ideja Saveza samostalnih sindikata Srbije, nastala pre izbora, o potrebi angažovanja svojih kadrova i u političkom krilu, s obzirom na to da se dosadašnja praksa pokazala nedovoljnom", kaže Đokić za Novosadski informativni portal.

Đokić tvrdi da poziciju nije dobio zbog "zasluga" i navodi da se nije učlanio u stranku kako bi dobio fotelju, već je pozvan da je obavlja u svojstvu osobe koja se godinama bavila sindikalnim problemima. On dodaje da je zbog nove funkcije podneo ostavku na sve funkcije koje je obavljao kao sindikalni lider, pa tako i na mesto predsedavajućeg u Socijalno-ekonomskom savetu Novog Sada.

Prema njegovim rečima, praksa da sindikati aktivno učestvuju u vlasti postoji u svim razvijenim zemljama Evropske unije.

Istu tezu potvrđuje i Milorad Mijatović, koji je fotelju predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine zamenio klupom u republičkom parlamentu, gde sedi kao šef poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije. Mijatović kaže da je svestan kritika zbog odluke da uđe u politiku, ali smatra da su one posledica "malicioznosti".

"Treba krenuti hrabro u neke stvari, bez obzira na sve kritike koje dolaze. Ako neko misli da je politička funkcija nešto što je lako, vara se. Ako mi verujete, mnogo mi je bilo lagodnije na mestu sindikalnog vođe, nego u parlamentu", kaže on.

Mijatovićeva koleginica iz Skupštine Srbije, sa liste Liberalno-demokratske partije je dugogodišnja liderka Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić. Ona za 021 kaže da su sindikati oduvek bili u bliskoj vezi sa politikom, ali to niko nije imao hrabrosti da kaže.

"Niko meni ne može da kaže da sindikati nisu bili povezani sa političkim strankama i vlašću uopšte, ali prosto, do sad niko nije imao petlju da javno kaže da želi svog predstavnika u parlamentu", kaže ona za Novosadski informativni portal.

Savićeva smatra da kao poslanica "može više da uradi za radničku klasu" i odgovorno tvrdi da je lično zaslužna za donošenje brojnih zakona koji tome idu u prilog.

"Rezultati koje sam postigla su nešto na šta mogu biti ponosna - borba za preduzeća u restrukturiranju, pokretanje železare i poboljšanja niza zakona kroz preko dvadeset amandmana koje sam lično podnela. Ovo jeste jedan od načina da sindikat dobije mesto koje u svakom društvu zaslužuje", kaže ona.

Nedavni slučaj putovanja sindikalnih lidera Zastava oružja u Las Vegas iznova je otvorio pitanje svojevrsnog "partnerstva" sindikalnih vođa sa direktorima i političarima i njihovog angažmana na zaštiti prava i podizanju standarda radnika koje predstavljaju.

Svi sagovornici Radija 021 naveli su da slede primer Švedske socijaldemokratske partije, koju su osnovali udruženi sindikati. Međutim, u praksi se pokazalo da je u Srbiji pojam institucionalne zaštite radničke klase interesantan samo u predizbornoj kampanji, a cenu tranzicije i propadanja države nakon formiranja vlasti plaćaju isključivo radnici. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)