Ispred Muzeja Vojvodine nalazi se arheobotanička bašta u kojoj je nikao divlji grašak, koji je ove godine dao oko 200 grama zrna, koje će arheobotaničari spremiti po nekom od recepata iz praistorije.
Najnovija arheološka istraživanja ukazuju na to da je divlji grašak još pre 46.000 godina sakupljao neandertalski čovek na prostoru današnjeg Iraka i koristio ga u svojoj ishrani, a u Srbiji se takav grašak može naći samo na jugu, u dolini reke Pčinje - odakle su ga istraživači i doneli u Novi Sad, tako da je kvadratni metar u Muzeju Vojvodine najsevernija tačka rasprostiranja te biljke u jugoistočnoj Evropi.
Danas se čak pretpostavlja da je domestifikacija graška, ali i ostalih vrsta variva, prethodila pripitomljavanju i kultivisanju žitarica. Grašak se, uz jednozrnu pšenicu, svrstava među najstarije poljoprivredne kulture na Balkanu. Na našim prostorima se uzgaja od pojave prvih ratara i stočara u neolitu, pre oko 8.500 godina.
"Pravićemo veliku arheobotaničku baštu, sve ono što su ljudi uzgajali na našim prostorima od prvih stočara i poljoprivrednika koji su došli ovde, tako da će Novosađani biti u prilici da vide sve to ovde posejano. Plan je i da će moći nešto od toga da jedu, kao na primer divlje jagode", rekao je za 021 Aleksandar Medović, arheobotaničar iz Muzeja Vojvodine.
Inače, na bašti Muzej sarađuje sa NS Semenom i studentima novosadskog Univerziteta.
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
.jpg "Gde je i šta radi Više javno tužilaštvo u Novom Sadu u slučaju nesreće na Železničkoj stanici?")
.jpg "Protest u Novom Sadu u nedelju: Blokada raskrsnice kod Železničke stanice")
.jpg "Momirović")
Komentari 5
Sofija
Ivana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar